• Nazaj

VOLJA-MILOST .... (Pripomba na Filipljane 2:13) ....

Do duhovnega zastoja bo prišlo takrat, ko je volja človeka prešibka, da bi premagala ovire. Noben nadaljnji napredek se ne more več napraviti. Čeprav je vse odvisno od Božje milosti, pa vendar mora človek k temu narediti svoje, da bi postal obilno blagoslovljen, on mora uporabiti svojo voljo in napotiti prošnjo za moč, potem bo on stremel navzgor. Ne obstaja nobena pot, ki izključuje voljo človeka, zatorej mora on najprej aktivirati svojo voljo. Nihče ne more biti izvzet od tega.

Če bi Božja milost bila označena kot prva, bi bil človek osvobojen od tega, da aktivno uporabi svojo voljo. In to je napaka, ki zopet potegne za sabo še druge napake. Božja milost in usmiljenje prav gotovo vplivata na posameznika tako, da mu zagotavljata vse možnosti za njegovo končno Odrešitev. Kajti to je nepredstavljiva Božja milost, da lahko človek potuje po poti zemeljskega življenja, da bi se ponovno vrnil k Bogu....

Vendar je v fazi svobodne volje le svobodna volja odločilnega pomena, glede tega ali on bo, ali ne bo sprejel nadaljnje blagoslove; sicer življenje na Zemlji ne bi bilo preizkusni čas (za preizkušanje njegove volje), katerega človek mora opraviti. Bog želi dostaviti na Zemljo Čisto Resnico. Zatorej mora On dati pojasnilo tam, kjer ravnajo ljudje narobe ali so se zmotili. On mora popraviti to, kar je do sedaj bilo narobe razumljeno, ker On želi ločiti Resnico od neresnice (laži). Če se človek upira Božjemu prizadevanju, da ga uvede v Resnico, on prav tako aktivno uporablja svojo voljo, vendar na Bogu nasproten način, in nikoli ne more postati razsvetljen.

Bog je dal človeku sposobnost, da podrobno razmišlja o stvareh in, da lahko sprejme svobodno odločitev. To je zopet Božja milost, vendar pa je svobodna odločitev ponovno odvisna od volje človeka, zatorej mora oseba želeti, da Božja milost uresniči učinek v njej.... Njegova volja odpira srce, da postane dovzetno za Božjo milost, in njegova volja mora Božjo milost prav tako uporabiti.... Šele to jasno spoznanje (razumevanje) omogoča osebi, da razvije občutek odgovornosti, medtem, ko do sedaj napačno stališče, da človek ne more storiti ničesar brez Božje milosti.... da ta le motivira človeško voljo.... slabi njegov notranji vzgib-vzpodbudo, da bi bil aktiven.

V tem primeru ne bi mogli govoriti o svobodni volji človeka, če bi Bog Sam vplival na to voljo, s posredovanjem Svoje milosti. Sredstva pomoči ima človek sicer na razpolago v neomejenem obsegu, zatorej mu bo olajšano dopustiti svoji volji, da postane aktivna, vendar pa mora slednje storiti človek iz svoje lastne vzpodbude. Pravi namen (cilj) življenja za človeka je, da v svobodni volji sprejme odločitev za ali proti Bogu.... Zatorej Bog nikoli ne bo pospešil te odločitve, tako, da bi določil voljo človeka, ker bi to prav zares zgrešilo namen življenja na Zemlji.

To je razlog, zakaj so ljudje vedno znova obveščeni, da bodo postali pozorni in osvobodili sebe od tega, kar je zmota, in kar bi zaradi človeških idej in človeških interpretacij-razlag lahko postala zmota, ne, da bi se namerno hotelo širiti zmoto. Toda prav ta razlaga, da je Bog Sam ta, Kateri določa voljo človeka, nosi veliko težo, ker ga vodi v napačno razmišljanje. Zato ne bo niti Božanstvo ustrezno prepoznano, niti to ne krepi občutka odgovornosti človeka....

On se bo na koncu zanašal le na Božjo milost, ki prevzema osebo odvisno od Božanske volje.... ki teče k njemu, pod pogojem, da mu je Bog namenil podariti milost. Toda v tem primeru on ne more biti poklican na odgovornost, če ne doseže cilja, ki mu je bil dan na začetku njegovega utelešenja. Le v svobodni volji najdemo bistvo vsega; vendar pa vsak kdor izpodbija (zanika) svobodno voljo človeka, vidi sebe le kot marioneto-lutko, ki je vedno in nenehno vodena z višjo Silo, ne, da pri tem sama kakorkoli aktivno sodeluje.

Božja modrost in Ljubezen izključujeta nesvobodo volje, sicer bi bil višji razvoj za človeško dušo nemogoč in ne bi potreboval dolgotrajnega procesa na Zemlji (skozi stvaritve treh kraljestev narave), če bi Božja volja izbrala kandidate za Božje kraljestvo in jim s tem dostavljala Svojo milost, katero bi ljudje naknadno sprejeli in bi jih zagotovo vodila v nebeško kraljestvo. AMEN

VOLJA – MILOST.... (Primjedba na Filipljane 2:13)....

Dolazi do duhovnog zastoja kada je volja ljudskog bica preslaba da nadvlada prepreke. Nikakav daljnji napredak se više ne može napraviti. Premda sve ovisi o Božjoj milosti, ljudsko bice mora sudjelovati kako bi postao bogato blagoslovljen, on mora koristiti njegovu volju i uputiti molbu za snagom, onda ce on stremiti spram uzlaza. Nikakav put ne postoji koji iskljucuje volju ljudskog bica, i stoga on najprije mora aktivirati njegovu volju. Ni jedna osoba ne može biti oslobodena od ovog. Da je Božja milost bila namijenjena doci prva, ljudsko bice bi bilo oslobodeno od toga da aktivno koristi njegovu volju. I ovo je pogreška koja, zauzvrat, rezultira u daljnjim pogreškama. Božja milost i milosrde sasvim izvjesno zahvacaju osobu tako što mu osiguravaju svaku priliku za njegovo konacno izbavljenje. Jer to je nezamisliva milost s Božje strane da ljudsko bice može putovati stazom zemaljskog života kako bi Mu se iznova povratio.... Ali u stadiju slobodne volje, jedino slobodna volja je odlucujuca u pogledu toga da li on hoce ili nece primiti daljnje blagoslove; inace život na Zemlji ne bi bio probni period [[ (za iskušavanje njegove volje) ]] kojeg ljudsko bice mora proci. Bog želi dostaviti na Zemlju Cistu Istinu. Stoga On mora razjasniti gdje su ljudi u krivu ili su pogriješili. On mora korigirati ono što je do sada bilo krivo shvaceno, jer On želi razdvojiti Istinu od neistine. Ako se ljudsko bice opire Božjem naporu da ga uvede u Istinu on takoder aktivno koristi njegovu volju ali na Bogu-protivan nacin i nikada ne može postati prosvijetljen. Bog je dao ljudskom bicu sposobnost da detaljno promišlja o stvarima i da donosi slobodnu odluku. Ovo je opet Božja milost, unatoc tome, slobodna odluka zavisi zauzvrat o volji ljudskog bica, stoga osoba mora željeti da Božja milost ostvari ucinak u njemu.... Njegova volja otvara srce da postane prijemciv za Božju milost, i njegova volja mora takoder iskoristiti Božju milost.... Ovo jasno shvacanje je ono što dozvoljava osobi da razvije osjecaj odgovornosti na prvom mjestu, dok dosad krivi stav da je ljudsko bice nesposobno uciniti bilo što bez Božanske milosti.... da ova motivira ljudsku volju na prvom mjestu.... slabi njegov poriv da bude aktivan. U tom slucaju se ne bi moglo govoriti o slobodnoj volji covjeka, ako bi Bog Osobno utjecao na ovu volju dostavljajuci Njegovu milost. Neogranicena sredstva pomoci su zasigurno na covjekovu raspolaganju, stoga je njemu olakšano dopustiti njegovoj volji da postane aktivna, ipak potonje mora biti ucinjeno od strane same osobe samovoljno [[ (bez utjecaja drugog) ]]. Stvarna svrha života je za ljudsko bice da donese odluku za ili protiv Boga njegovom vlastitom slobodnom voljom.... Posljedicno, Bog nece nikada pospješiti ovu odluku odredujuci volju ljudskog bica, jer ovo bi doista osujetilo svrhu života na Zemlji. To je zašto su ljudi opetovano obaviješteni tako da ce obratiti pažnju i osloboditi sebe od onog što je pogrešno, i od onih ljudskih ideja i ljudskih tumacenja koja su postala pogrešna bez da se svjesno naumilo raširiti pogrešku. Ipak baš ovo tumacenje, da Bog Osobno odreduje volju ljudskog bica, nosi veliku težinu jer vodi do pogrešnog razmišljanja. Niti Božanstvo može biti pravilno prepoznato niti ono snaži osjecaj odgovornosti ljudskog bica.... On ce se naposlijetku jedino oslanjati na Božansku milost, koja obuzima osobu zavisno o Božanskoj volji.... koja tece ka njemu, pod uvjetom da mu je Bog naumio podariti milost. Ali u tom slucaju on ne bi mogao biti smatran odgovornim ako ne postigne cilj dan mu na pocetku njegovog utjelovljenja. Presudna pojedinost se može jedino pronaci [[ (tj. ‘poenta ili bit svega je’) ]] u slobodnoj volji; medutim, svatko tko spori slobodnu volju ljudskog bica smatra sebe za lutku koja je uvijek i zauvijek vodena od strane više Sile bez da u tome uzima ikakvog aktivnog sudjelovanja. Božja mudrost i Ljubav sprijecavaju ogranicavanje volje, inace bi viši razvoj bio nemoguc za ljudsku dušu i dug proces na Zemlji [[ (kroz tvorevine tri kraljevstva prirode) ]] bi bio nepotreban ako bi Božja volja odabrala stremitelje za Božjim kraljevstvom dostavljajuci im Njegovu milost, koju bi ljudi naknadno dohvatili i tako sigurno bili vodeni njome u nebesko kraljevstvo.

AMEN