Primerjaj objavo s prevodom
NESMRTNOST.... VEČNOST.... SAMOMOR....
Vprašanje nesmrtnosti.... pojma večnosti.... človek ne more rešiti, ker na eni strani ne more razumeti nekaj, kar presega zemeljske pojme, na drugi strani pa mu ni mogoče dati duhovne razlage, ki bi jo lahko ustrezno razumel. Šele ob vstopu v območja svetlobe lahko bitje dobi delno razlago, vendar tudi takrat ostaja problem, ki ga podobno kot pojem večno Božanstvo, ni mogoče popolnoma rešiti in razumeti.
To je treba najprej povedati, da bi pojasnili naslednje: V časih velike duhovne stiske so ljudje nagnjeni k prepričanju, da lahko po lastni volji končajo svoje življenje in s tem tudi svoj obstoj, ker verjamejo, da obstajajo le za omejen čas in se zato počutijo upravičeni in usposobljeni, da ga skrajšajo. Preprosto jim manjka razumevanje za nesmrtnost, za neskončnost časa, za večnost.... ni jim mogoče dokazati, da ne bodo nikoli prenehali obstajati, vendar jim je misel, da se bo življenje nekega dne končalo, veliko bolj v tolažbo....
In čeprav se človek od časa do časa zaradi časovnega konca počuti nelagodno, raje sprejme to misel kot misel o nadaljevanju življenja po smrti, ker ve, da je vse na Zemlji začasno in zato ne more in ne bo verjel v nesmrtnost svojega Jaza. Takšni osebi bi bilo preprosto nemogoče razložiti pojem »večnosti«.... Misel, da nekaj, kar je tako tesno povezano z njim, ne bo nikoli prenehalo obstajati, ga skrbi in prebuja njegov občutek odgovornosti, ker je razumljivo, da je takoj, ko je potrebno upoštevati večni obstoj, na življenje treba gledati povsem drugače,. (Premor)
Prevajalci
Bertha Dudde: Kroatische Kundgaben (Teil 1)
Pitanje besmrtnosti.... pojam vječnosti.... čovjek ne može dokučiti/shvatiti, pošto on, u jednu ruku, ne može razumjeti ništa iz(n)a(d) [[ili ‘izuzevši’]] zemaljskih pojmova, a u drugu ruku, njemu se ne može dati duhovno objašnjenje koje je prikladno njegovom razumijevanju. Jedino pri ulasku u svjetlosne sfere se može dati djelomično objašnjenje ali čak i onda to ostaje misterij/problem koji, kao i Vječno Božanstvo, ne može nikad biti potpuno riješen i shvaćen. Ovo je moralo biti rečeno da bi se shvatilo slijedeće:
U vremenima velike duhovne nevolje su ljudi skloni vjerovati da mogu samovoljno okončati svoje živote [[= ‘kako im paše’]], i sa time, dokončati svoje postojanje, pošto vjeruju kako žive samo jedno određeno vrijeme i stoga se osjećaju ovlašteni i sposobni skratiti ga. Oni jednostavno ne razumiju koncept besmrtnosti, beskrajnog vremena i vječnosti. Ne može im biti dokazano da njihovo postojanje neće nikad završiti, i njima je podnošljivije/utješnije vjerovati da će život jednog dana završiti. Pa iako ljudi s vremena na vrijeme osjećaju nelagodu/nemir kada misle o vremenom svršetku, oni radije prihvaćaju takve misli nego misli o nastavku života nakon smrti budući znaju kako je sve na ovoj Zemlji prolazno i prema tome ne mogu i neće vjerovati u besmrtnost svoga ‘Ja(stva)’. Objasniti pojam ‘vječnog’ takvoj osobi bi jednostavno bilo nemoguće.... Ideja kako nešto sa čime je tako intimno povezan neće nikad prestati postojati ga zabrinjava i budi njegov osjećaj odgovornosti pošto, razumljivo, na život treba gledati prilično drugačije čim se u obzir mora uzeti trajno postojanje. (Prekid).
AMEN
Prevajalci