• Back

TAJNA VJEČNE LJUBAVI....

Dokučiti tajnu vječne Ljubavi nadilazi ljudsku sposobnost, i tako neće nikada biti moguće jednom čovjeku, sebi predočiti Boga kao Samu Ljubav, jer je za čovjeka koji vjeruje, Bog Biće (Entitet, Suština), a Ljubav osjećaj.... Biće i Ljubav su međutim dva pojma, koji doduše mogu pripadati jedan drugome, gdje jedno može značiti nadopunu drugoga, ali koje je teško zamisliti kao isto.... Bog kao Ljubav je razumljiv i zamisliv jedino kao najuzvišenije, najsavršenije Biće, Koje također mora biti u najvišem stupnju Ljubavi, dakle, stoga su Bog i Ljubav nerazdvojivi. A ovo objašnjenje je također jedino koje može biti dano ljudima, no međutim, ne otkriva tajnu vječne Ljubavi. Budući svaka daljnja zamisao je pogrešna, budući ljudske misli nisu u stanju dokučiti ovo čudo. A čovjeku mora biti dovoljno, sebi predočiti Ljubav kao nešto nedokučivo, što jedino istim može biti pojmljeno, odnosno, da jedino čovjek koji ljubi prodire u tajnu, i on onda uvijek može primijeniti jedino vlastiti stupanj Ljubavi kao mjerilo, jer mu „veći“ nije jasno shvatljiv. Tek kada mu uspije svoje vlastito biće promijeniti u Ljubav, bit će mu lakše sebi predstaviti Boga kao Samu Ljubav, no on kao čovjek to nikada neće do kraja proniknuti. On ipak može sebi predstaviti Boga kao Biće (Entitet, Suštinu), premda ovo Biće prema ljudskim pojmovima također nije zamislivo, međutim čovjek uvijek zamišlja Biće kao nešto tjelesno, čak iako to nije oku vidljivo kao takvo. Ljubav međutim, u njegovom poimanju ne može uzeti oblik, a čim bi joj bio dan oblik, ona bi ipak bila adresirana kao nešto elementalno (supstancijalno, suštinsko). I stoga je pokušaj da se čovjeka uvede u ovu tajnu u potpunosti bez svrhe, vodio bi jedino do pogrešnih tokova misli, koji bi mogli spriječiti čovjeka da prepozna vječnu Istinu. Čovjek bi u svojoj ograničenosti ipak mogao dokučiti sve što je u vezi sa zemaljskim životom, međutim, duhovno razumijevanje toga zahtijeva da bude Ljubavno aktivan. Onda i svoje biće oblikuje u Ljubav, a kada se duša odvoji od tijela, preostaje također samo suštinsko, koje je sada u sebi baš jednako Ljubav, pa se stoga ne treba smatrati dvojakim, nego je kroz Ljubav zapravo tek moglo postati ono što jest.... tako opet, Biće i Ljubav je isto. (23 Prosinac 1940) Onaj Koji je u Sebi Samome Ljubav, bit će međutim predočiv tek kao Biće (Entitet), jer za čovjeka mogućnost poimanja postoji tek u supstancijalnom.... Doduše, on također osjeća Ljubav, međutim u najmanjoj mjeri, pa on sebi još ne može predočiti vječno Božanstvo kao nešto što tek u životu osjećaja dolazi do izražaja. Jer, on bi to smatrao smo pripadnim Biću, ali ne Samim Bićem. Ljubav je snaga, i Bog je snaga, stoga Bog i Ljubav moraju biti isto. A opet, Bog mora biti prepoznat kao Biće, jer inače bi mogao nedostajati temeljni pojam za postojanje vječnog Božanstva. Tek kada se biće približilo vječnom Božanstvu, moguće je oba pojma stopiti u jedan, i onda će biću biti potpuno jasno ono što sada još ne može shvatiti. Ali, na Zemlji mu nedostaje sposobnost, budući da može prihvatiti samo ono što se može spojiti sa zemaljskim zakonima, inače ostaje neshvaćeno.

AMEN

SKRIVNOST VEČNE LJUBEZNI....

Dojeti skrivnost večne Ljubezni presega človeško sposobnost. In tako nekemu človeku ne bo nikoli mogoče, da si zamisli Boga kot Sámo Ljubezen, ker je za človeka, ki veruje, Bog Bitje (Entiteta, Bistvo), Ljubezen pa je občutek.... Bitje in Ljubezen sta torej dva pojma, katera resda lahko pripadata eden drugemu, kjer eden lahko dopolnjuje drugega, katera pa si je težko zamišljati, da sta eno in isto.... Bog kot Ljubezen je razumljiv in zamisljiv edino kot najbolj vzvišeno, najpopolnejše Bitje, Katero pa mora biti ravno tako na najvišji stopnji Ljubezni, zato sta torej Bog in Ljubezen nerazdružljiva.

Ta razlaga pa je tudi edina, ki je lahko dana ljudem, katera pa torej ne razodeva večne skrivnosti Ljubezni, ker je vsaka nadaljnja zamisel napačna in ker človekove misli niso sposobne dojeti tega čudeža. Vendar pa mora biti človeku dovolj to, da si Ljubezen prestavlja kot nekaj nedojemljivega, kar pa se lahko razume samo z enakim; se pravi, da samo človek, ki ljubi, prodira v skrivnost (BD 2289), in on lahko potem vedno uporabi edinole lastno stopnjo Ljubezni kot merilo, ker mu »večja« ni jasno dojemljiva.

Šele tedaj, ko mu uspe svoje lastno bitje spremeniti v Ljubezen, mu bo lažje predstavljati si Boga kot Sámo Ljubezen; namreč on, kot človek temu ne bo nikoli prišel do konca. Vendar pa si on Boga vseeno lahko predstavlja kot Bitje (Entiteto, Bistvo); in četudi to Bitje glede na človeške pojme ni zamisljivo, pa si človek Bitje vedno zamišlja kot nekaj telesnega, celo če to kot takšno ni očesu vidno. Namreč Ljubezen glede na njegove zamisli ne more imeti oblike, toda čim bi ji bila dana oblika, bi bila ona vendarle obravnavana kot nekaj elementarnega (substancionalnega, kot bistvo).

In zato je poizkus, da se človeka uvede v to skrivnost, popolnoma brez pomena; to bi namreč vodilo samo do napačnih tokov misli, katere pa bi lahko preprečile človeku, da prepozna večno Resnico. Človek bi v svoji omejenosti sicer lahko dojel vse, kar se tiče zemeljskega življenja, vendar pa duhovno razumevanje le tega zahteva Ljubezen-sko dejavnost. Potem pa svoje bitje ravno tako oblikuje v Ljubezen; in ko se duša loči od telesa, ostaja sàmo bistvo, katero pa je sedaj ravno tako Ljubezen. Zato tega ni potrebno ločevati, ampak je preko Ljubezni šele lahko postalo to, kar je.... tako da sta Bitje in Ljubezen eno in isto.

(23. december 1940) Tisti (Bog), Kateri je v Sebi Samemu Ljubezen, bo lahko predstavljiv edinole kot Bitje, ker za človeka obstaja možnost dojemanja šele v substancialnem (nanašajoč se na substanco, snov, obliko).... On resda ravno tako občuti Ljubezen, sicer v najmanjši meri, vendar pa si on še ne more predstavljati večnega Božanstva kot nekaj, kar šele v življenju občutkov prihaja do izraza. On bi namreč to smatral le kot naravno Bitje, ne pa kot Bitje Sámo. Ljubezen je moč in Bog je moč, zato morata biti Bog in Ljubezen eno in isto. Pa vendarle mora biti Bog prepoznan kot Bitje, ker bi drugače lahko prišlo do pomanjkanja temeljnega pojma glede obstoja večnega Božanstva. Šele takrat, ko se je bitje približalo večnemu Božanstvu, je mogoče oba pojma združiti v enega. Potem pa bo bitju popolnoma jasno to, kar sedaj še ne more dojeti. Vendar pa mu na Zemlji primanjkuje sposobnosti, ker lahko sprejme samo tisto, kar je možno uskladiti z zemeljskimi zakoni, ker drugače ostaja nedojemljivo.

AMEN