• Nazaj

NAMEN OBSTOJA NA ZEMLJI KOT ČLOVEK ....

Glejte na svoj človeški obstoj zgolj kot na kratko poglavje enega neskončno dolgega obdobja razvoja, ki pa je kljub temu ogromnega pomena, saj morate vi v tem kratkem času sprejeti svojo odločitev volje, ki določa vašo usodo v večnosti.... Ker vi lahko to obdobje razvoja pripeljete do konca; vendar pa ga lahko tudi ponovno podaljšate za neskončno dolgo časa, kar za vašo dušo.... za resnični "Jaz" človeka.... predstavlja blaženost ali pa agonijo, torej vi sami kot človek odločate o tem.

Vi ljudje premišljujete (pre) malo o tem, vendar čas vašega življenja na Zemlji hitro mineva, in potem bo njegov dosežek začel veljati.... Vedno znova ste o tem obveščeni in vendar ste le malo pozorni na to, kar vam je rečeno, sicer bi živeli zavestno in si prizadevali stremeti k resničnemu cilju. Vendar pa morate potem tudi verjeti v Boga in Stvarnika, Kateremu dolgujete svoj obstoj in z Njim vzpostaviti stik, potem boste vi prav tako prejemali Moč, da živite življenje preobrazbe na Zemlji v skladu z Njegovo voljo.

Vi morate vedeti o tem Bogu in Stvarniku, da bi sebe podredili Njemu in Njegovi volji.... In vi morate poznati razlog za svoj obstoj kot človek.... da bi prav tako živeli namenu ustrezno življenje na Zemlji.... to pomeni, da dosežete cilj, zaradi katerega živite na Zemlji.... In vi o tem ne boste ostali v neznanju, vedno znova vam bo oznanjena Božja volja, ne glede na kateri način se bo to zgodilo.

Kajti Bog govori ljudem, On jih nagovarja direktno, takoj, ko so pogoji za to izpolnjeni.... Ali pa On daje ljudem pojasnilo skozi posrednike.... Toda On nikoli ne pusti ljudi brez znanja o Svoji volji, ker jim to znanje omogoča živeti njihovo zemeljsko preobrazbo pravilno in s tem dokončati njihov razvoj, dokler oni še žive na Zemlji. Vendar se oni prav tako lahko zaprejo za kakršno koli pojasnilo; lahko se oddaljijo od Boga, postanejo neverni in nočejo sprejeti nobenih globljih razlogov (utemeljitev) za življenje na Zemlji.

Oni lahko smatrajo sebe za nič drugega kot za prebivalce enega stvarstva, katerih življenje je samo po sebi namen, in se obnašajo do življenja le s tega vidika.... Potem oni prav tako ne sprejemajo volje Boga, Kateri zahteva življenje Ljubezni, ampak prevladuje njihova lastna volja, katera počiva zgolj na sebični ljubezni, katera bi želela le sebi pripraviti največje možno zadovoljstvo in vedno mislila le na sebe, vendar nikoli na svoje bližnje človeško bitje-na sočloveka....

Takšen človek razmišlja popolnoma napačno in, če se ne spremeni, on nikoli ne bo dosegel svojega cilja na Zemlji.... On bo živel svoje zemeljsko življenje zaman in pripravil za svojo dušo eno strašno usodo.... vendar niti on ne more biti preprečen v tem, ker ima svobodno voljo in ne bo na noben način prikrajšan za to, kar se tiče prepoznavanja Resnice, saj mu bo ona vedno dostavljena v takšni ali drugačni obliki, in on mora zavzeti le pravilno stališče do nje, in potem bo njegova duša iz tega prav tako izvlekla resnično korist.

Vendar pa je ravno to stališče s strani njega zanemarjeno, on bo zadovoljen s tem, kar lahko dojame s svojimi zemeljskimi čutili.... s svetom in njegovimi dobrinami.... in on bo sebi dovolil, da je z njimi zasužnjen in nikoli ne bo naredil koraka naprej v svojem razvoju, saj za to manjkajo vsi pogoji, kot je Ljubezen in prisrčen odnos z Bogom, skozi katere bi on lahko dosegel notranje dojemanje in kar priča o njegovi pravilno usmerjeni volji....

Vendar pa je volja človeka svobodna in mora biti prav tako svobodna v času njegovega življenja na Zemlji tako, da lahko sprejme odločitev in ima še enkrat možnost vstopiti v svoje prvotno stanje in ponovno postati, kar je bil na začetku.... Ker on večno ne bi bil sposoben doseči najvišje blaženosti, če bi ostal le nesvobodno bitje in nesposoben, da se prostovoljno napoti po poti do Boga, Kateri mu bo zagotovil to skrajno blaženost (izjemno srečo).... Vse kar je izšlo iz Njega kot svobodno bitje, mora ostati v tej svobodi in hrepeneti k Njemu, potem tudi bo in bo ostalo neskončno blaženo....

Božja ustvarjena bitja so nekoč po lastni krivdi izgubila to svobodo in so bila večnosti v bednem (obžalovanja vrednem) stanju, vendar jim bo nekega dne Bog ponovno vrnil to svobodo, vendar samo za namen njihove dokončne vrnitve k Njemu.... v namen sprejemanja svobodne odločitve volje za ali proti Njemu.... Zaradi tega je življenje na Zemlji kot človek tako posebno pomembno in ga ne prepoznavamo pravilno.

Ljudem se s strani nasprotnika pred oči postavlja še mnogo tega kot pomembno in prizadevanja vredno zato, da človek zaide v napačno razmišljanje in išče udobje le za svoje telo, svojo dušo pa pušča popolnoma zanemarjeno in s tem on zgreši namen svojega življenja na Zemlji. Vendar pa bo on prav tako vedno znova opozorjen na pomen in namen obstoja na Zemlji. In nekega dne bo on prav tako moral odgovarjati, ker bo vsaka oseba prej ali slej obveščena o dejstvu, da živi ona na Zemlji z namenom....

In vsak kdor resno poskuša ugotoviti ta namen, bo o tem prav tako prejel razsvetljenje, on bo v vsem, kar se mu zgodi, lahko odkril modro vodstvo in, če mu bo sledil, bo on prav tako začel razumeti namen tega zemeljskega življenja in si ga bo prizadeval izpolniti, on bo svoje življenje živel odgovorno in se kmalu naučil prepoznati in ljubiti svojega Boga in Stvarnika.... Potem on prav zares ne bo živel svojega življenja na Zemlji zaman, on bo notranje dozorel in kmalu tudi dosegel pravi cilj: svojo združitev z Bogom skozi Ljubezen....

On bo prepoznal pomen življenja na Zemlji in bo storil vse kar je potrebno, da bi privedel obdobje razvoja do konca, tako, da bo svoboden od vsake fizične oblike, od vseh spon, in bo lahko vstopil v kraljestvo svetlobe in blaženosti, ko bo prišel njegov čas. AMEN

SVRHA ZEMALJSKOG POSTOJANJA KAO LJUDSKO BIĆE....

Gledajte na vaše ljudsko postojanje čisto kao na kratko poglavlje jednog beskrajno dugog perioda razvoja koje je, međutim, od ogromne važnosti, budući tijekom ovog kratkog vremena vi trebate donijeti vašu odluku volje koja odlučuje vašu sudbinu u vječnosti.... Jer vi možete dovesti ovaj period razvoja do zaključenja; ali vi ga možete također iznova produžiti za jedno beskrajno dugo vrijeme koje predstavlja blaženstvo ili agoniju za vašu dušu.... stvarno ‘ja’ ljudskog bića.... time vi sami donosite ovu odluku kao ljudsko biće. Vi ljudi ne provodite puno vremena razmišljajući o tome, ali vrijeme vašeg zemaljskog života prolazi brzo i onda će njegov učinak stupiti na snagu.... Opet i iznova vi ste obaviješteni o tome ipak vi obraćate malo pažnje na ono što vam je rečeno ili bi živjeli svjesno i uložili napor stremiti ka ispravnom cilju. Ali onda morate također vjerovati u Boga i Stvoritelja Kojem dugujete vaše postojanje, i ostvarujući kontakt sa Njime vi ćete također primiti snagu da živite vaš život sukladno Njegovoj volji. Vi morate biti svjesni ovog Boga i Stvoritelja kako bi sebe podredili Njemu i Njegovoj volji.... I vi morate znati razlog za vaše postojanje kao ljudsko biće.... kako bi živjeli korisno [[(primjereno)]] na Zemlji.... tj. da postignete cilj naračun kojeg živite na Zemlji.... Vi nećete biti držani u neznanju, opet i iznova Božja volja će vam biti proglašena, bez obzira na koji način će se to dogoditi. Jer Bog govori ljudima, On im se obraća direktno čim su uvjeti za to bili ispunjeni.... Ili će On prosvjetliti osobu kroz posrednike.... Ipak On neće nikada ostaviti ljude bez znanja o Njegovoj volji, pošto im ovo znanje omogućuje živjeti njihov zemaljski život ispravno i time kompletirati njihov razvoj dok oni još žive na Zemlji. Međutim, oni mogu također držati um zatvorenim pred svakim objašnjenjem; oni mogu sebe udaljiti od Boga, postati nevjernici i odbiti prihvatiti bilo koje dublje razloge za življenje na Zemlji. Oni mogu smatrati sebe ništa doli stanovnicima stvaranja, čiji je život čisto sam po sebi kraj, i jedino se odnositi prema životu sa ove točke gledišta.... Onda oni isto tako ne prihvaćaju volju Boga, Koji zahtjeva život Ljubavi, nego njihova vlastita volja prevladava, koja je čisto utemeljena na sebičnoj ljubavi, koja bi jedino željela sebi priskrbiti najveće moguće zadovoljstvo i jedino će uvijek uzeti sebe u obzir ali nikad njezino bližnje ljudsko biće.... Čovjek poput takvog razmišlja kompletno pogrešno, i ukoliko se ne promijeni on nikada neće postići njegov cilj na Zemlji.... On će živjeti njegov zemaljski život uzalud i pripremiti užasnu sudbinu za dušu.... Ali niti on može biti spriječen od toga pošto ima slobodnu volju i neće biti na nijedan način lišen onoliko koliko se to tiče prepoznavanja Istine, pošto će ju on uvijek primiti u jednom ili drugom obliku, on jedino treba formirati ispravno mišljenje o njoj i njegova će duša također izvući pravu korist.

Međutim, baš ovo formiranje mišljenja je od strane njega zanemareno, on će biti zadovoljan sa onim što može pojmiti sa njegovim zemaljskim osjetilima.... svijetom i njegovim vlasništvima.... i on će dozvoliti sebi da bude zarobljen od strane njih i nikad se neće zaputiti korak naprijed u njegovom razvoju budući za to nedostaju svi uvjeti, takvi kao Ljubav i srdačna veza sa Bogom, kroz koje bi on mogao postići unutarnje shvaćanje a što svjedoči o njegovoj ispravno fokusiranoj volji.... Ali volja ljudskog bića je slobodna i također mora biti slobodna tijekom njegova života na Zemlji tako da on može donijeti odluku i još jednom imati priliku ući u njegovo izvorno stanje i postati kako što je bio na početku.... Jer on nikada ne bi bio sposoban postići najviše blaženstvo kada bi ostao jedno neslobodno biće i nesposoban se dobrovoljno zaputiti stazom do Boga, Koji će jamčiti ovo krajnje blaženstvo.... Sve što je proizašlo iz Njega kao slobodno biće mora ostati u ovoj slobodi i žudjeti Ga dohvatiti, onda će on također biti i ostati vrlo sretan bez ograničenja.... Božja stvorena bića su jednom vlastitom krivnjom proigrala ovu slobodu i bila su u bijednom stanju koje je trajalo vječnostima, ipak jednog dana Bog će im vratiti ovu slobodu ali jedino u svrhu njihovog konačnog povratka Njemu.... u svrhu donošenje slobodne odluke volje za ili protiv Njega.... unatoč tome, opet i iznova pažnja ljudskog bića će biti skrenuta na značenje i svrhu zemaljskog postojanja. I jednog dana on će također morati opravdati sebe, budući će svaka osoba prije ili poslije biti obaviještena o činjenici da on živi na Zemlji poradi svrhe.... I svatko tko ozbiljno pokušava ustanoviti ovu svrhu će također primiti prosvjetljenje, u svemu što mu se dogodi on će biti sposoban otkriti mudro vođenje, onda će on također početi shvaćati svrhu ovog zemaljskog života i nastojati je ispuniti, on će živjeti odgovorno i uskoro naučiti prepoznati i ljubiti njegova Boga i Stvoritelja.... Onda on doista neće živjeti njegov zemaljski život uzalud, on će iznutra sazrijeti i uskoro postići pravi cilj: njegovo sjedinjenje sa Bogom kroz Ljubav.... On će prepoznati značenje života na Zemlji i učiniti štogod je potrebno kako bi doveo jedan period razvoja do zaključenja, tako da će biti oslobođen od svake fizičke forme, od svakog okova, i biti sposoban ući u kraljevstvo svjetla i blaženstva kada je došao njegov čas.

AMEN