Primerjaj objavo s prevodom
PREZIRANJE BOŽJE MOČI.... (NJEGOVE BESEDE)....
Božje moči se ne sme prezirati, če človek želi doseči svoj cilj na Zemlji: dozorevanje njegove duše, kar pa je obenem tudi namen utelešenja. Ukvarjati se s tem je še kako odvisno od svobodne odločitve volje; sam človek mora težiti k temu, da pride do popolnosti, čeprav pa je tisto najpomembnejše dostava moči iz Boga, da bi volja lahko postala delo. Ker celo najbolj trdna volja ne more ničesar storiti sama od sebe, ker je stvaritev še nepopolna, torej je nebogljena (nemočna), medtem ko v stanju popolnosti že volja zadostuje za ustvarjalno dejavnost. Vendar pa je moč pri/v Bogu.... Stanje nepopolnosti pomeni oddaljenost od Boga, torej pomanjkanje moči....
Toda Bog za Svojo moč ne prikrajša nobenega bitja, ki hrepeni po njej, ker je z iskanjem že izražena volja za približevanje k Bogu.... vendar pa je človek brez oskrbe z močjo povsem nesposoben narediti korak naprej; in tedaj tudi njegova volja ni prisotna, da bi se pribižal Bogu. Zato je preziranje moči iz Boga ravno tako znak odpora, od katerega človek še ni odnehal, zradi česar človek, ki zavrača Božjo Besedo, neposredno dostavo Božje moči, tako prizna, da je še vedno v odporu do Boga in ne želi prejeti moči od Njega. In takšen človek ne more napredovati v svojem razvoju; njegova duša ne more dozorevati, ona ostaja na začetni stopnji njegovega utelešenja....
Bog Sam prihaja k ljudem v Svoji Besedi in jim prinaša Svojo moč. In tedaj je razdalja premagana (ukinjena) preko Božje Ljubezni in tok moči vpliva v človekovo srce, ki vase (s)prejema Njegovo Besedo in živi v skladu(z Besedo), ki torej tedaj svojo voljo spreminja v delo s pomočjo moči iz Boga, ki omogoča, da se šele tedaj uresničuje njegova težnja. Toda zavračati moč od Boga pomeni ponovno grešiti zoper Božje Ljubezni, zavračati dar milosti, za katerega človeku ni potrebno prositi, temveč mu je le ta nezasluženo ponujen preko ogromne Božje Ljubezni, ki pa njegovo bedno stanje lahko v kratkem času preobrazi v blaženo-srečno stanje, ki ga lahko dvigne iz nižine (brezna, nesrečnega stanja)....
In razumljivo je, da bo neko takšno zavračanje daru milosti imelo za posledico to, da bo človeku za dolgo časa odvzeta milost, da se bo vse bolj oddaljil od Boga, da bo njegova nemoč (nebogljenost) vse bolj opazna in da bo brez odpora padel Božjemu nasprotniku (Satanu), iz čigar oblasti ga lahko osvobodi edino Božja moč.... Bog želi, da se Ga (po)kliče za moč, za pomoč.... čeprav pa On prihaja tudi k tistim, ki Ga ne (po)kličejo, toda ne vsiljuje se tistim, ki Ga zavračajo. Vendar pa je stanje le teh brezupno, ker ni človeka, ki bi se lahko s svojo močjo osvobodil od Satanove oblasti; nobeden človek ne bo nikoli posedoval moči, če je ne (s)prejme od Boga Samega, večnega Pra-izvora moči....
AMEN
Prevajalci
PREZIRANJE SNAGE BOŽJE.... (NJEGOVE RIJEČI)
Snaga Božja ne smije se prezirati ako će čovjek na Zemlji postignuti svoj cilj - sazrijevanje njegove duše - koji je i svrha utjelovljenja. Pozabaviti se time je dakako do slobodne odluke volje, sam čovjek mora težiti tome da dospije do savršenstva, no ono najvažnije je dostava snage iz Boga, kako bi volja mogla preći u djelo. Jer ni najbolja volja ne može ništa sama iz sebe, pošto je stvorenje još nesavršeno, dakle nemoćno, dok je u stanju savršenstva već volja dovoljna za to da bi se moglo biti aktivno na stvarateljski način. No snaga je kod Boga.... Stanje nesavršenstva je udaljenost od Boga, dakle nedostatak snage....
Ali Bog Svoju snagu ne uskraćuje niti jednom biću koje za njom žudi, pošto se putem potraživanja već izražava volja za približavanjem Bogu.... no bez opskrbe snagom čovjek je potpuno nesposoban učiniti niti korak naprijed, i tada nije prisutna niti njegova volja za približiti se Bogu. Stoga je preziranje snage iz Boga isto tako i znak otpora, od kojega čovjek još nije odustao, radi čega i svaki čovjek koji Riječ Božju, direktnu dostavu snage Božje odbija, time priznaje da se još nalazi u otporu protiv Boga i ne želi od Njega primiti snagu. I takav jedan čovjek ne može napredovati u svom razvoju, njegova duša ne može sazrijevati, ona ostaje na početnom stupnju njegovog utjelovljenja....
U Svojoj Riječi Bog Sâm prilazi ljudima i prinosi im Svoju snagu, i tada je lako smanjiti udaljenost od Boga, jer rastojanje je premošteno kroz Ljubav Božju, i struja snage utječe u srce čovjeka koji Njegovu Riječ prima u sebe te po tome živi, koji tada dakle svoju volju pretvara u djelo uz pomoć snage iz Boga, koja njegovu težnju tek sad čini mogućom. Ali odbijati snagu od Boga znači ponovo se ogriješiti o Ljubav Božju, odbiti dar milosti koji čovjek ne treba tražiti nego mu je on putem Božje velike Ljubavi nezasluženo ponuđen, koji njegovo stanje jada u kratkom vremenu može preobraziti u blaženo-sretno stanje koje ga može izdići iz nizine....
I razumljivo je da će takvo jedno odbijanje dara milosti za posljedicu imati to da čovjeku na dugo vrijeme bude oduzeta milost, da zapadne u sve veću udaljenost od Boga, da se njegova nemoć odražava sve više i on bez otpora potpadne Božjem protivniku, iz čije vlasti ga može osloboditi jedino baš Božja snaga.... Bog želi biti zazvan za snagu, za pomoć.... ali On dolazi i kod onih koji Ga ne zovu, no ne nameće se onima koji Ga odbijaju. A stanje tih beznadežno je, jer nema čovjeka koji se svojom snagom može osloboditi od vlasti Sotone, i niti jedan čovjek nikada neće posjedovati snagu ako je ne prihvati od Boga Samoga, vječnog Pra-izvora snage....
AMEN
Prevajalci