• Back

BOŽIĆNA PORUKA

Ja Osobno sam vam bio došao jer sam vam bio potreban u vašoj duhovnoj nevolji.... Ja sam sišao na Zemlju, Ja sam stupio na područje tame i unio sjajno svjetlo, jer Ja Sâm sam bio Vječno Svjetlo Koje svoju svjetlost neprestano emitira u tamu....

Tako da sam dakle uzeo ljudski oblik, jer jedino sam kao čovjek mogao izvršiti ono što je bilo vaš spas iz velike nevolje.... A taj čovjek je bio djetešce Isus, Koje vam je bilo rođeno u svetoj noći.... Jer to djetešce je bilo začeto čisto i bezgrešno Mojom moći i ljubavlju, i stoga je moglo prihvatiti/primiti i Mene Sâmoga kao Vječnu Ljubav.... Njegova duša je bila duša svjetla, koja Mi je mogla služiti za boravak, jer sam se mogao skriti/zakloniti samo u čistoj 'posudi', pošto Moja ljubav inače ne bi mogla zasjati u svom jasnom/sjajnom svjetlu.

Djetešce Isus bilo je ispunjeno duhom ljubavi, jer Njegova duša je sa Sobom na Zemlju donijela ljubav.... Radilo se o ne-palom pra-duhu, Koji Sâm Sebe nije zatvorio pred ljubavlju koja Mu je od Mene neprestano emitirana. I Taj Pra-duh se nije odrekao ljubavi kad Se utjelovio u djetešcetu Isusu, jedino [[što]] je ograničio Svoje obilje/puninu svjetlosti, kako ljude ne bi obasjao svjetlošću koju oni zbog svog nesavršenstva ne bi mogli podnijeti.

Ali pri Njegovom rođenju događale su se neobične stvari, koje su ljudima koji su bili ispunjeni ljubavlju pružale dokaz da je na svijet došao obećani Mesija. Međutim samo Ga je nekolicina njih prepoznala, i djetešce Isus je Svoj životni put započelo kao i svaki drugi čovjek, jer misija, koju je Ono trebalo ispuniti, ljudima nikako nije smjela vršiti pritisak na vjeru, jer On im je trebao samo pokazati put, kojim svaki čovjek mora ići kako bi se iz ponora uzdigao do svjetla....

Ali ljubav u djetešcetu Isusu je katkad djelovala silno, jer ljubav sam bi-o/-la Ja Sâm, Koji sam dakle izabrao ljudski pokrivač/omotač, kako bi za grešno čovječanstvo izveo najveće djelo milosrđa, koje je međutim morao izvesti čovjek, koji je bio sposoban patiti, kako bi otplatio pra-grijeh/dug otpadanja/otpadništva bića od Mene.... Ja Sâm spustio sam se na Zemlju i utjelovio Se(be) u duši svjetla, koja je bila spremna dobrovoljno prevaliti zemaljski put kako bi Mi poslužila kao nastamba.

(25 Prosinac 1962) Još davno prije toga Mesija je bio najavljen ljudima putem vidovnjaka i proroka, i oni ljudi koji su Mi još bili odani u ljubavi, sa žudnjom su Ga iščekivali, i oni su bili ti koji su Ga odmah prepoznali u dječaku Isusu, koji su Njegovu neobičnu mudrost prepoznali kao Božansku i znali da sam im Ja poslao Njega Koji bi im trebao donijeti spas.

Međutim, ni Isus nije smio nametati prisilu vjeri ljudi putem Svoje neobične moći/sile i mudrosti.... I zato se [[samo]] ponekad probijalo Njegovo svjetlo ljubavi i Moj se Duh izražavao/iskazivao kroz Njega, da bi se nakon toga opet povlačio, a čovjek Isus živio je kao i svaki drugi čovjek, jer On im je primjerom trebao pokazati ispravan život, koji su trebali živjeti i ljudi, ako su se htjeli osloboditi od Mog protivnika, koji je mogao biti pobijeđen kroz i putem ljubavi.

I ta se duša.... iako sišla iz sfere svjetla.... morala kretati po luciferskom svijetu, a i zemaljsko tijelo se sastojalo od nesazrelih duhovnih supstanci; za čovjeka Isusa je to bila žestoka borba da ostane Pobjednik protiv svih kušnji kojima se služio Moj protivnik da bi Ga naveo na pad. Međutim, Isus se nije odrekao ljubavi, duša Mu je bila toliko ispunjena ljubavlju prema Meni, Njegovom Bogu i Ocu od vječnosti, da je na taj način bio ispunjen i snagom i svjetlom, čime je mogao činiti čuda i u svôj mudrosti poučavati svoje bližnje. Ali Njegovo tijelo Ga je ipak još ljudski ograničavalo, sve dok nije skroz sazrio, za što je iskoristio Svoj život, sve dok nije izvršio [[to]] istinsko djelo spasenja, koje je upotpunjeno Njegovom patnjom i smrću na križu....

Dakako da Mu je tijelo kroz Njegov život ljubavi bilo skroz produhovljeno, pa ipak je kao slabi čovjek na Sebe uzeo smrt na križu. I svu Božansku snagu ljubavi dobrovoljno je dao za poslijednje sate Njegovog djela milosrđa, kako bi kao samo čovjek neizrecivo patio i tako umro, otplativši tim najvećim djelom okajanja svih vremena veliki prastari dug cjelokupnog čovječanstva....

Sâma ljubav je bila ono što Ga je pokretalo na to djelo, i ta ljubav bio sam Ja Sâm.... Ali vi to vječno nećete shvatiti, osim ako i sami ne postanete čista ljubav, kao što ste i bili na početku.... Tek tada ćete shvatiti biće/bit ljubavi, tek tada ćete (sa)znati zašto Ja Sâm od grijeha i smrti moram biti priznat kao spasitelj, i tada ćete shvatiti da i zašto smo Isus i Ja jedno, zašto 'Bog' može biti predočen jedino u 'Isusu', i shvatit ćete zašto je 'čovjek' morao izvršiti [[to]] djelo spasenja na Zemlji.... jer, okajanje za takvu jednu ogromnu krivicu kakva je bila vaše nekadašnje otpadništvo od Mene, mogao je prinijeti samo onaj koji je toliko bio ispunjen ljubavlju.... u kome sam se Ja kao Vječna Ljubav mogao nastaniti.... čovjek kakav je bio Isus....

Uistinu je to bilo jedinstveno djelo, i nikada neće prestati učinak [[ili ‘prestati/umanjiti se djelovanje’]] tog djela milosti, kako bi sve [[ono što je]] nekada palo, moglo doći do svog potpunog spasenja/izbavljenja, jer čovjek Isus je umro na križu za sve ljude prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i vječno nikada više nije potrebno okajanje za veliku krivicu.... Međutim uvijek će biti potrebna slobodna volja čovjeka, kako bi došlo do spasenja od njegove krivice.

Kad je dijete Isus došlo na svijet, započela je borba sa Mojim protivnikom, koji je do tada sve palo držao u okovima.... Ali Isus je odriješio okove i oduzeo mu duše koje su u svojoj nevolji sada pribjegle Njemu, duše koje su se poslužile Njegovim djelom spasenja i koje su se htjele osloboditi od protivnika....

I vratile su Mi se prve duše, prvi nekada pali pra-duhovi, kao djeca su se vratili nazad u Očevu kuću koju su nekada dobrovoljno napustili, jer čovjek Isus je Svojom smrću na križu otplatio krivicu, i biti će slobodna svaka duša koja Ga prizna, koja svog Boga i Oca prepozna u Njemu, Koji je za čovječanstvo umro na križu.

AMEN

BOŽIČNO SPOROČILO....

Jaz Osebno Sem prišel k vam, ker ste Me potrebovali v vaši duhovni težavi.... Jaz Sem se spustil na Zemljo; Jaz Sem stopil na področje teme in prinesel sijočo svetlobo, ker sem bil Jaz Sam Večna Svetloba, Katera njen sijaj neprestano seva v temo....

Tako Sem torej vzel človeško obliko, ker Sem edino kot človek lahko naredil tisto, kar je bila vaša rešitev iz velike težave.... Ta človek pa je bil otrok Jezus, Kateri je bil za vas rojen v sveti noči.... Namreč ta otrok je bil z Mojo močjo in Ljubeznijo spočet čist in brezgrešen, zato je tudi lahko sprejel Mene Samega kot Večno Ljubezen.... Njegova duša je bila duša svetlobe, katera Mi je lahko služila za bivališče, ker Sem se lahko zakril samo v čisti »posodi«, ker drugače Moja Ljubezen ne bi mogla zasijati v vsej sijoči svetlobi.

Otrok Jezus je bil izpolnjen z Duhom Ljubezni, ker je Njegova duša s Seboj na Zemljo prinesla Ljubezen.... To je bil ne-padli pra-duh, Kateri ni Samega Sebe zaprl za Ljubezen, katera Mu je bila iz Mene neprestano posredovana. In ta pra-duh se ni odrekel Ljubezni, ko se je utelesil v otroku Jezusu, ampak je samo omejil Svoje obilje svetlobe, da ljudi ne bi obsijal s svetlobo, katere pa oni zaradi svoje nepopolnosti ne bi mogli prenesti.

Toda pri Njegovem rojstvu so se dogajale nenavadne stvari, katere pa so ljudem, kateri so bili izpolnjeni z Ljubeznijo, dajale dokaz, da je na svet prišel obljubljeni Mesija. Bili pa so le maloštevilni, kateri so Ga prepoznali. In otrok Jezus je Svojo življenjsko pot začel tako kot vsak drugi človek, ker poslanstvo, katerega je moral On izpolniti, nikakor ni smelo vršiti pritiska na vero; On jim je namreč moral samo pokazati pot, po kateri se mora napotiti vsak človek, da bi se iz brezna dvignil na svetlobo (Janez 8:12; 14:6)....

Vendar pa je Ljubezen v otroku Jezusu včasih močno delovala, ker Sem bil Ljubezen Jaz Sam, Kateri Sem torej izbral človeški ovoj, da bi za grešno človeštvo naredil delo usmiljenja, katerega pa je moral izpeljati človek, kateri je lahko trpel, da bi odplačal pra-greh odpadništva bitij od Mene.... Jaz Osebno Sem se spustil na Zemljo in se utelesil v svetlobni duši, katera je bila pripravljena, da prostovoljno premaga pot, da bi bila za Mene uporabna kot bivališče.

(25. december 1962) Že davno pred tem pa je bil Mesija po poti jasnovidcev in prerokov najavljen ljudem, in tisti, kateri so Mi bili še vedno vdani v Ljubezni, so Ga s hrepenenjem pričakovali. Oni so bili tisti, kateri so Ga takoj prepoznali v otroku Jezusu, kateri so Njegovo nenavadno modrost prepoznali kot Božansko in so vedeli, da Sem jim Jaz poslal Njega, Kateri naj bi jim prinesti (od)rešitev.

Torej tudi Jezus preko Svoje nenavadne moči in modrosti ljudem ni smel vsiljevati prisile v veri.... in zato je (zgolj) včasih izbijala Njegova svetloba Ljubezni in se je Moj Duh izražal preko Njega, da pa bi se potem zopet umaknil. Vendar pa je Jezus živel tako kot vsak drugi človek, ker jim je On s primerom moral pokazati pravilen način življenja, katerega pa so morali ravno tako živeti ljudje, če so se želeli osvoboditi Mojega nasprotnika, kateri je bil lahko premagan preko in po poti Ljubezni.

In ta duša.... čeprav se je spustila iz področja svetlobe.... pa se je morala gibati po Luciferjevem svetu, kakor je bilo tudi zemeljsko telo sestavljeno iz nezrelih duhovnih substanc. To je bil za človeka Jezusa težek boj, da bi ostal zmagovalec proti vsem skušnjavam, katere je uporabljal Moj nasprotnik, da bi Ga napeljal na padec. Jezus se namreč ni odrekel Ljubezni; Njegova duša je bila tako izpolnjena z Ljubeznijo do Mene, Njegovega Očeta večnosti, da je bil na ta način izpolnjen z močjo in svetlobo, s čemer pa je lahko delal čudeže in v svoji modrosti poučeval svoje bližnje. Vendar pa Ga je Njegovo telo še vedno na človeški način omejevalo, vse dokler ni popolnoma dozorel, za kar pa je izkoristil Svoje življenje, vse dokler ni naredil dela odrešenja, katero je bilo dopolnjeno z Njegovim trpljenjem in smrtjo na Križu....

Njegovo telo je bilo preko Njegovega življenje Ljubezni še kako poduhovljeno, pa vendarle je kot slaboten človek na Sebe vzel smrt na Križu. In vso Božansko moč Ljubezni je prostovoljno dal za poslednje ure Njegovega dela usmiljenja, da bi zgolj kot človek nepopisno trpel in tako tudi umrl ter s tem največjim delom pokore odplačal velik prastari dolg celotnega človeštva....

Sama Ljubezen je bila tista, ki Mu je dajala zagon za to delo; ta Ljubezen pa Sem bil Jaz Sam.... Vendar pa vi tega večno ne boste dojeli, razen če sami ne postanete čista Ljubezen, kakor ste bili na začetku.... Šele takrat boste dojeli bistvo Ljubezni; šele tedaj boste (z)vedeli, zakaj moram biti Jaz Sam priznan kot odrešenik greha in smrti, in tedaj boste dojeli da sva in zakaj sva Jezus in Jaz eno (Janez 10:30); zakaj je »Bog« lahko viden samo v »Jezusu«. In dojeli boste, zakaj je moral »človek« narediti delo odrešenja na Zemlji.... ker je pokoro za neko tako ogromno krivdo, kakršna je bilo vaše odpadništvo od Mene, lahko prenesel samo tisti, kateri je bil toliko izpolnjen z Ljubeznijo.... da Sem se Jaz, kot Večna Ljubezen lahko nastanil v njem.... človek, kakršen je bil Jezus....

To je bilo resnično edinstveno delo, in učinek tega dela milosti se ne bo nikoli zmanjšal, da bi vse nekoč padlo lahko prišlo do svojega popolnega odrešenja, ker je človek Jezus umrl na Križu za vse ljudi preteklosti, sedanjosti in prihodnosti. In v večnosti ne bo nikoli več potrebne pokore za veliko krivdo.... Vedno bo namreč potrebna svobodna volja človeka, da bi prišlo do odrešenja njegove krivde.

Ko je otrok Jezus prišel na svet, se je začel boj z Mojim nasprotnikom, kateri je do tedaj, vse kar je padlo, držal v okovih.... Vendar pa je Jezus razbil okove in mu odvzel duše, katere pa so se v težavi sedaj zatekle k Njemu; duše, katere so izkoristile Njegovo delo odrešenja in katere so se želele osvoboditi nasprotnika....

In vrnile so se Mi prve duše; nekdanji prvi padli pra-duhovi. Kot otroci so se vrnili nazaj v Očetovo Hišo, katero so nekoč prostovoljno zapustili, ker je človek Jezus s Svojo smrtjo na Križu odplačal krivdo, da bo svobodna vsaka duša, katera Ga prizna, katera svojega Boga in Očeta prepozna v Njem, Kateri je za človeštvo umrl na Križu.

AMEN