• Back

KRISTOVO ROĐENJE.... II.

Nitko ne može prosuditi dubinu Božanske ljubavi koja je sebe izrazila u činjenici da je Bog Osobno sišao na Zemlju kako bi ostvario čin Spasenja umjesto čovječanstva. On se sažalio nad ljudskom ogromnom krivnjom grijeha, jer sami grešnici ga nisu bili sposobni iskupiti pošto je prekršaj protiv Božje ljubavi bio počinjen potpuno svjesno.... ne zato što je nesavršenstvo učinilo biće nesposobnim prepoznati svoj prekršaj protiv Boga već zato što su ta bića bila osvjetljena blistavim svjetlom prepoznavajući tako Boga u Njegovoj moći i slavi.... Međutim, oni Ga nisu bili u stanju vidjeti i prema tome su, usprkos toj spoznaji, slijedili onog koji je sebe predstavio kao Boga i Stvoritelja.... i oni su ga slijedili jer su ga bili u stanju vidjeti iako su znali da je on, također, bio samo proizvod Božje stvaralačke volje i Božje snage. Ogromnost krivnje počiva u činjenici da su bića bila osvijetljena svjetlom realizacije i usprkos tome su se okrenuli od svoga Boga i Stvoritelja od vječnosti. I za njih je bilo nemoguće iskupiti ovu ogromnu krivnju, jer oni više nisu bili u stanju poništiti grijeh, oni su ostali opterećeni sa njime, i jedina opcija za Boga je bila Osobno iskupiti grijeh.... ali to se, opet, moglo dogoditi jedino unutar okvira Božanske pravde, pošto svaka krivnja zahtjeva okajanje da bi se mogla iskupiti. I kako bi napravio to okajanje za čovječanstvo, Bog je sišao na Zemlju i ostvario čin Spasenja u čovjeku Isusu....

Bog Osobno nije bio u stanju patiti ali On je želio uzeti patnju na Sebe koju je ljudska rasa zaslužila uslijed grijeha njihovog prethodnog otpadništva od Boga.... I to je razlog zašto je ljudsko biće, u Čijoj se kućici/čahuri Bog Osobno utjelovio, uzelo patnju na Sebe.... Vječna Ljubav, Koja je tako željela ponuditi žrtvu, žrtvu okajanja za ogromnu krivnju.... Ljudsko biće sa srcem prepunim ljubavi je dozvolilo da Ga prikucaju na križ za cijelu ljudsku rasu, i ljubav jedina Ga je motivirala ostvariti ovaj čin samilosti/milosrđa. Ljudsko biće sa svim ljudskim slabostima i strahovima se zaputilo gorkom zemaljskom stazom i ljubav u njemu je neprestano rasla, jer Bog Osobno je bio u ovom ljudskom biću i prema tome su riječi i djela čovjeka Isusa bili uvijek jedino motivirani sa ljubavlju, baš kao što je ljubav konačno hodala gorkom stazom patnje te istrpjela i umrla na križu. To nije bio proizvoljan čin ljudskog bića Koje je Sebe žrtvovalo za Svoja bližnja ljudska bića poradi dobiti, ljubav ga je prosto podstaknula ostvariti čin samilosti, pošto je znao da njihov put do kraljevstva svjetla jeste i mora ostati zatvoren za njih ako najprije nisu bili oslobođeni od njihove krivnje grijeha.... On je znao od čega se prvobitni grijeh sastojao i da oni sami od sebe nikad ne bi bili u stanju ispraviti ga [[u smislu, ‘napraviti ona djela koja bi taj grijeh mogla ispraviti’]]. I prema tome On se dobrovoljno prijavio da bi Bogu ponudio žrtvu okajanja kako bi iskupio Svoja bližnja ljudska bića.... U svoj istini, međutim, ljubav unutar Njega Ga je ponukala na to [[bila je tome uzrok]]; bila je to Sâma Vječna Ljubav, Koja je tako željela iskupiti ljude od njihove nezamislive krivnje, jer Vječno Božanstvo se sklonilo u ljudskom biću u potpunom izobilju.

I zato Božja ljudska manifestacija treba biti shvaćena tako da je Vječna Ljubav Sebe utjelovila u ljudskom biću Koje je Sebe pripremilo na način da je Vječna Ljubav bila sposobna boraviti u Njemu i da je stoga sve što je ljudsko biće Isus napravio u zemaljskom životu bilo u svoj istini napravljeno od strane Boga Osobno.... da je ‘ljubav’ određivala sve naume, misli i akcije ljudskog bića Isusa, da je ljudsko biće zasigurno patilo i umrlo na križu ali da je Bog Osobno bio u tom čovjeku, da je On prema tome ostvario čin Spasenja za čovječanstvo. Jedino kada ljudi shvate da je Bog Ljubav će oni također razumjeti problem Božje manifestacije i razumjet će da su Bog i Isus Krist jedno, da oni nisu dvije osobe, i da se Božanska Jednota [[Jedinstvo]] ne može sporiti, pošto je ljubav prožela ljudsku kućicu/čahuru i prema tome je izvanjska forma ljudskog bića Isusa bila također vidljiva forma Sâme Božanske Ljubavi, da oni nisu bili odvojena Bića već uvijek jedino Bog Osobno. Problem Božje Manifestacije se može jedino riješiti na ovaj način, ali onda će čovjeku također biti lako priznati Isusa, i on će u Njemu pronači pribježište i zazivajući Njega on će zazivati Boga Osobno, priznavajući Ga na taj način. I njegov prvobitni grijeh će biti izbrisan, pošto je Bog Osobno sišao na Zemlju zbog njegovog grijeha i umjesto njega ostvario čin Spasenja, čin okajanja.

AMEN

KRISTUSOVO ROJSTVO.... II.

Nihče ne more oceniti globine Božanske Ljubezni, katera se je izrazila v dejstvu, da se je Bog Osebno spustil na Zemljo, da bi namesto človeštva uresničil delo Odrešenja. On se je usmilil ljudi zaradi ogromne krivde greha, ker ga sami grešniki niso bili sposobni plačati, ker je bil prekršek proti Božji Ljubezni narejen popolnoma zavestno.... ne zaradi nepopolnosti, da je bilo bitje nesposobno prepoznati svoj prekršek proti Bogu, ampak zato, ker so bila ta bitja osvetljena z blestečo svetlobo, da so tako lahko Boga prepoznala v Njegovi moči in slavi.... Oni Ga sicer niso bili sposobni videti, vendar pa so kljub boljšemu (spo)znanju sledili tistemu (Luciferju), kateri se je predstavil kot Bog in Stvarnik.... in oni so mu sledili, ker so ga lahko videli, četudi so vedeli, da je bil tudi on samo proizvod Božje ustvarjalne volje in Božje moči. Veličina krivde je v dejstvu, da so bila bitja osvetljena s svetlobo dojemanja in so se kljub temu obrnila stran od svojega Boga ter Stvarnika večnosti. Za njih je bilo namreč nemogoče, da odplačajo to ogromno krivdo, ker oni greha niso bili več sposobni izbrisati; oni so ostali obremenjeni z njim in za Boga je bila edina možnost, da ta greh odplača Osebno.... vendar pa se je to lahko zgodilo samo znotraj okvirja Božanske pravice. Namreč vsaka krivda, da bi se lahko odplačala, zahteva pokoro; da pa bi za človeštvo naredil to pokoro, se je Bog spustil na Zemljo in v človeku Jezusu uresničil delo Odrešenja....

Bog Osebno ni mogel trpeti, vendar pa je On na Sebe želel vzeti trpljenje, katerega je človeška rasa zaslužila zaradi greha njihovega predhodnega odpadništva od Boga.... In to je bil razlog, da je človeško bitje, v ovoju Katerega je se je Bog Osebno utelesil, vzelo trpljenje na Sebe.... Večna Ljubezen, Katera je na ta način želela ponuditi žrtev, žrtev pokore za ogromno krivdo.... Človeško bitje je s srcem polnim Ljubezni dovolilo, da Ga za celotno človeško raso pribijejo na Križ. In edino Ljubezen Ga je motivirala, da uresniči to delo usmiljenja. Človeško bitje se je z vsemi človeškimi slabostmi in strahovi napotilo po mukotrpni zemeljski stezi; Ljubezen v njem pa je neprestano rasla, ker je bil Bog Osebno v tem človeškem bitju, da so bile zaradi tega besede in dejanja vedno motivirane samo z Ljubeznijo (Janez 5:19, 30; 8:28; 12:49; 14:10), kakor je tudi Ljubezen končno hodila po mukotrpni stezi trpljenja, trpela in umrla na Križu. To ni bilo prostovoljno delo človeškega bitja, Katero bi je zaradi koristi žrtvovalo za Svoja bližnja človeška bitja; enostavno ga je Ljubezen spodbudila, da uresniči delo usmiljenja, ker je vedel, da njihova pot do kraljestva je in tudi mora za njih ostati zaprta, če niso najprej osvobojeni njihove krivde greha.... On je namreč vedel, iz česa je bil prvobitni greh sestavljen in da ga oni sami od sebe ne bi bili nikoli sposobni odplačati (oz. »narediti tista dela, katera bi ta greh lahko odplačala). In zaradi tega se je On prostovoljno prijavil, da bi Bogu ponudil žrtev pokore, da bi (od)rešil Svoja bližnja človeška bitja.... V Resnici pa Ga je na to spodbudila Ljubezen znotraj Njega; to je bila namreč Sama Večna Ljubezen, Katera je na ta način želela odrešiti ljudi njihove nezamisljive krivde, ker se je Večno Božanstvo v vsej polnosti zakrilo v človeškem bitju.

In zaradi tega mora biti Božje učlovečenje dojeto tako, da Se je Večna Ljubezen utelesila v človeškem bitju, Katero je Sebe pripravilo na način, da je bila Večna Ljubezen sposobna prebivati v Njem in da je bilo zaradi tega vse, kar je človeško bitje Jezus naredil v zemeljskem življenju, dejansko narejeno s strani Boga Osebno.... da je »Ljubezen« določala vse namere, misli in akcije človeškega bitja Jezusa; da je človeško bitje zagotovo trpelo in umrlo na Križu, vendar pa je bil Bog Osebno v tem človeku in da je glede na to On uresničil delo Odrešenja za človeštvo. Samo takrat, ko ljudje dojamejo, da je Bog Ljubezen (1 Janez 4:8, 16), bodo oni obenem tudi razumeli problem Božjega učlovečenja in bodo razumeli, da sta Bog in Kristus eno (Janez 10:30); da onadva nista dve osebi in da se Božanske Enosti ne more zanikati, ker je Ljubezen prežela človeški ovoj in je bila glede na to zunanja forma človeškega bitja Jezusa ravno tako vidna forma Same Božanske Ljubezni; da onadva nista bili ločeni Bitji, ampak vedno samo Bog Osebno. Problem Božjega Učlovečenja se lahko reši samo na ta način, vendar pa potem človek tudi z lahkoto priznal Jezusa. On bo namreč v Njem našel pribežališče in s tem, ko bo klical Njega, bo klical Boga Osebno in Ga na ta način obenem tudi priznal. In njegov prvobitni greh bo izbrisan, ker se je zaradi njegovega greha Bog Osebno spustil na Zemljo in namesto njega uresničil delo Odrešenja, delo pokore.

AMEN