• Back

PRIČEST....

Jedenje kruha i ispijanje vina je znak onog što bi trebali činiti kako bi postali blaženi.... Vi morate konzumirati kruh i vino, to jest, morate vašoj duši dati hranu, tako što ćete gutati nebeski kruh sa njegovom snagom, prihvaćajući Moju Riječ i crpeći iz nje snagu, dakle, hraneći vašu dušu sa ishranom koja vam je ponuđena od gore od strane Moje ljubavi. Zbog toga vam želim objasniti da duša potrebuje onoliko hrane kao i tijelo i da mora biti hranjena na isti način kao i tijelo, konzumiranjem kruha i vina. Ipak konzumacija hrane za dušu nikada ne ovisi o izvanjskoj potrošnji kruha i vina....

To je bilo samo poređenje čija je namjera bila ilustrirati Mojim učenicima što su potrebovali i što bi trebali ponuditi njihovim bližnjima kako bi postigli blaženstvo. To se odnosi jedino na život duše, a činjenica da duša ne zahtjeva fizički kruh i fizičko vino je sasvim očigledna. Ja Sam stoga uvijek jedino imao na umu vaš duhovni život, Ja Sam jedino želio osigurati vaš duševni život i prema tome neću zahtjevati izvanjske formalnosti tamo gdje se namjesto toga u svoj iskrenosti traži prehrana za dušu. Vaša glad i žeđ za Mojom Riječju su, sami po sebi, dovoljni kako bi bili zadovoljeni sa kruhom života koji silazi sa neba, koji je u svoj istini Moje tijelo i Moja krv, a koji osigurava dušin opstanak, koji ju prožima sa snagom omogućavajući joj tako vječni život.... Izvanjski unos kruha i vina nikad ne može osigurati prehranu čovjekovoj duši ako on nema iskrenu žudnju za Mojom Riječju, ako ne želi biti nahranjen s Moje strane sa nebeskim kruhom. Jer jedino on će doći k meni i pričestiti se sa Mnom. On će Mi dozvoliti da mu govorim. On hrani dušu sa ishranom koja ju održava i čini sretnom. Posljedično tome, svatko tko samo uživa stvarni kruh i vino ne može tvrditi kako je Moj gost koji probavlja hranu za svoju dušu za Mojim stolom. Jedino je ljudska nezainteresiranost prema Mojoj Riječi učinila mogućim stvaranje tog nesporazuma Mojih Riječi i djelovanja, jer čim se ljudsko biće ozbiljno potrudi da bi postiglo život za njegovu dušu, on će automatski razumjeti značenje Mojih Riječi, i onda ni jedan čovjek neće nikad biti zadovoljan jedino sa vršenjem jednog izvanjskog čina.... koji svakoj osobi zdravog razuma izgleda kao figurativna poredba, što u stvari i jeste bio.... Činjenica da su ljudi Moje Crkve u početku također zadržali izvanjsku formalnost je bila opravdana, utoliko što su u njihovom iskrenon jedinstvu oni uvijek zamišljali Moje prisustvo, da su se doista okupljali u sijećanju na Mene i zajedno prihvaćali Moju Riječ.... I Ja Sam bio među njima i ispunio ih sa Svojim duhom, tako su oni u svoj istini bili Moji gosti sa kojima Sam se Pričestio.... Ja Sam prelomio kruh i ponudio im ga....

Oni su unutar sebe čuli Moju Riječ.... I prakticirali su istu, oni su također podjeljivali kruh.... obaviještavali su jedni druge o onome što Sam im otkrio kroz glas duha. Prvi učenici su razumjeli značenje izvanjskog simbola, pa ipak oni koji su slijedili nakon njih su već počeli pridavati veću važnost izvanjskom simbolu a tako je i ostalo, i jedino je nekolicina dokučila dublje značenje i sa Mnom blagovala Večeru, pošto se samo nekolicina sa Mnom povezala iznutra tako da imaju žudnju čuti Mene Osobno, da im je Moja Riječ tako ugodna i dragocjena da osjećaju glad i žeđ za njome, tako da ih mogu pozvati da se pričeste sa Mnom, da im mogu podijeliti nebeski kruh i osvježiti ih sa vinom istine za spasenje njihovih duša. Svatko tko je tako intimno povezan sa Mnom uvijek živi u 'sijećanju na Mene', on će uvijek dopustiti da budem Prisutan bez obzira gdje se nalazio i što radio, tako ću Ja uvijek biti prisutan sa njime kao gost za svakim stvarnim obrokom, on će Me uvijek pamtiti i žudjet će osjetiti Moje prisustvo kroz Moju Riječ.... on će biti tako prožet sa ljubavlju prema Meni da će također reći njegovim bližnjim ljudskim bićima i dijelit će ono što posjeduje, duhovne i zemaljske darove, pošto će se osjećati prisiljen na djelovanja ljubavi čim je iznutra u kontaktu sa Ljubavlju Osobno. Onda će njegova duša neprestano primati hranu i također ju neprestano podjeljivati, on će neprestano komunicirati, on će ostati u komunikaciji sa Mnom i također biti svjestan Mojeg prisustva.... Shvatite, vi ljudi, čin Pričesti nije samo stvar trenutka koji je samo (iz)vršen izvanjskim konzumiranjem kruha i vina; razumite da Ja očekujem više od samo privremene obaveze. Vaše srce mora biti potpuno pripremljeno za prihvaćanje Mene, jedan čin čišćenja tome treba prethoditi koji jedino zahtjeva život ljubavi, i čovjek koji ljubi će također žudjeti za znakom uzvraćene ljubavi, on će žudjeti za time da Mene Osobno čuje govoriti.... i na taj način će on najprije podjeljivati kako bi zauzvrat iz Moje ruke primio slastan dar.... Moja je Riječ kao hrana za dušu njemu nezamjenjiva. I ako on žudi za njom doista će biti nahranjen, on će jesti Moje tijelo i piti Moju krv.... Ja ću blagovati Večeru sa njime i on sa Mnom.

AMEN

OBHAJILO...

Jesti kruh in piti vino je znamenje kaj morate storiti, da postanete blaženi... Morate uživati ​​kruh in vino, to je, morate nahraniti svojo dušo, tako da pogoltnete nebeški kruh z njegovo močjo, sprejmete Mojo besedo in črpate moč iz nje, torej hranite vašo dušo s hrano, ki vam jo Moja ljubezen ponuja od zgoraj. Zato vam želim pojasniti, da duša potrebuje toliko hrane kot telo in da se mora hraniti tako kot telo, z uživanjem kruha in vina. Vendar uživanje hrane za dušo nikoli ni odvisno od zunanjega uživanja kruha in vina... Bila je samo primerjava, namenjena ponazoritvi Mojim učencem, kaj potrebujejo in kaj bi morali ponuditi sočloveku, da bi dosegli blaženost. To velja le za življenje duše in dejstvo, da duša ne potrebuje fizičnega kruha in fizičnega vina, je povsem očitno. Zato sem vedno imel v mislih samo vaše duhovno življenje, želel sem samo zagotoviti vaše duhovno življenje in zato ne bom zahteval zunanjih formalnosti, kjer se namesto tega, po pravici povedano, išče hrana za dušo. Vaša lakota in žeja po Moji besedi sta sami po sebi zadostni, da se nasitite s kruhom življenja, ki prihaja iz nebes, ki je v resnici Moje telo in Moja kri in ki zagotavlja preživetje duše, ki jo prežema z močjo, ki mu tako omogoča večno življenje... Zunanji vnos kruha in vina ne more nikoli zagotoviti hrane za človekovo dušo, če nima iskrene želje po Moji besedi, če noče biti hranjena z Moje strani z nebeškim kruhom. Ker bo le on prišel k meni in z menoj prejel obhajilo. Dovolil Mi bo, da govorim z njim. On dušo hrani s hrano, ki jo podpira in osrečuje. Posledično vsakdo, ki samo uživa dejanski kruh in vino, ne more trditi, da je moj gost, ki za mojo mizo prebavlja hrano za svojo dušo. Samo človeška brezbrižnost do Moje besede je omogočila ustvarjanje tega napačnega razumevanja Mojih besed in dejanj, kajti takoj ko se človeško bitje resno potrudi doseči življenje za svojo dušo, bo samodejno razumelo pomen Mojih besed, in potem se niti en človek se bo nikoli zadovoljil samo z izvajanjem enega zunanjega dejanja... ki je za vsako osebo zdrave pameti videti kot figurativna primerjava, kar je v resnici tudi bila. Dejstvo, da so ljudje Moje cerkve sprva tudi ohranili zunanja formalnost je bila upravičena, v kolikor so si v svoji iskreni enotnosti vedno predstavljali Mojo prisotnost, da so se resnično zbrali v spominu na Mene in skupaj sprejeli Mojo besedo... In Jaz sem bil med njimi in sem jih napolnil s Svojim duhom, tako so bili v resnici Moji gostje, pri katerimi sem se obhajal... razlomil sem kruh in jim ga ponudil... Slišali so Mojo besedo v sebi... In prakticirali so isto, tudi oni delili kruh.... obveščali so drug drugega o tem, kar sem jim razodel preko glasu duha. Prvi učenci so razumeli pomen zunanjega simbola in vendar so tisti, ki so sledili za njimi, zunanjemu simbolu že začeli pripisovati večji pomen in tako je tudi ostalo, in le redki so razumeli globlji pomen in jesti večerjo z Menoj, saj jih je le nekaj znotraj povezanih z Menoj, tako da imajo željo slišati Mene Osebno, da jim je Moja Beseda tako prijetna in dragocena, da čutijo lakoto in žejo po njej, tako da jih lahko povabim, da prejmejo obhajilo z Menoj, da lahko delim nebeški kruh in jih osvežim z vinom resnice za rešitev njihovih duš. Vsakdo, ki je tako tesno povezan z Menoj vedno živi v 'spominjanju na Mene', vedno Mi bo dovolil, da sem prisoten ne glede na to, kje je bil ali kaj je počel, zato bom vedno prisoten z njim kot gost pri vsakem pravem obroku, on se Me bo vedno spominjal in bo hrepenel po tem, da bi čutil Mojo prisotnost preko Moje Besede... on bo tako prežet z ljubeznijo do Mene, da bo povedal tudi svojim soljudem in bo delil, kar ima, duhovne in zemeljske darove, saj se bo čutil prisiljenega k dejanjem ljubezni takoj, ko bo v osebnem stiku z Ljubeznijo. Takrat bo njegova duša nenehno prejemala hrano in jo tudi nenehno razdeljevala, nenehno bo komuniciral, ostal bo v komunikaciji z Menoj in se tudi zavedal Moje prisotnosti...

Razumite, ljudje, dejanje obhajila ni samo stvar trenutka, ki je izvršen samo z zunanjim uživanjem kruha in vina; razumeti, da pričakujem več kot le začasne obveznosti. Vaše srce mora biti popolnoma pripravljeno, da Me sprejme, predtem je potrebno očiščevalno dejanje, ki edino zahteva življenje ljubezni, in človek, ki ljubi, bo prav tako hrepenel po znamenju vzajemne ljubezni, hrepenel bo po tem, da bi Me slišal govoriti osebno... in na ta način bo najprej delil, tako da bo v zameno prejel okusno darilo iz Moje roke... Moja Beseda je zanj nenadomestljiva kot hrana za dušo. In če bo hrepenel po njej, bo resnično sit, jedel bo Moje meso in pil Mojo kri... Jaz bom jedel večerjo z njim in on z Menoj.