• Back

DUHOVNA PRISILA.... LJUDSKE ZAPOVIJEDI.... BORBA SA KRISTOVIM UČENJEM LJUBAVI

Svu/svaku duhovnu prisilu treba osuditi pošto akcija/aktivnost ljudskog bića koja rezultira iz nje ne može biti cijenjena/vrednovana od strane Boga. Jedino potpuna sloboda volje određuje/odlučuje vrijednost ljudskih akcija/aktivnosti. Prema tome oni trebaju biti obaviješteni o Kristovom učenju, ali ih se ne smije oba(vezom)-vezati (= prisiliti) da vode određeni način života kao rezultat pravila i propisa/naređenja, kojeg će se oni onda poslušno i habitualno pridržavati. Ljudi zasigurno trebaju biti odgojeni/poučeni ispravnom razmišljanju i ponašanju, ali njima uvijek jedino treba biti ukazana pravednost ili nepravednost njihovih akcija. Treba im savjetovati da prakticiraju ljubav ali oni nikad ne bi trebali biti natjerani/potsticani/podbadani na (te) akcije uz pomoć pravila koja nisu u skladu (ili ‘združena’) sa njihovom unutarnjom voljom. Jedino se zapovijed ljubavi treba vršiti i prema tome također podučavati.... jer svatko tko ispuni/izvrši zapovijed ljubavi oblikuje svoje srce tako da će ono samo od sebe htjeti vršiti one stvari koje korespondiraju sa Božjom voljom. Međutim, zapovijedi koje obavezuju/prisiljavaju čovjeka da se u svom životu ponaša (ili ‘da uredi svoj život’) na određeni način, čak ako i neuspjeh u njihovom izvršavanju ne demonstrira bezosjećajnost prema drugim ljudima, nisu dane od strane Boga, tj. one su izvan Kristovog učenja, pošto ovo učenje jedino propovijeda ljubav koja, međutim, nema za cilj ostvariti ispunjenje Božanskih zapovijedi uz pomoć izvanjske sile.

Ljudsko biće mora biti u mogućnosti sebe oblikovati u najvećoj slobodi volje ako će ova transformacija razmišljanja vrijediti za vječnost. Međutim, sloboda volje je ograničena čim se zahtjeva poslušna/podložna/pokorna transformacija. Svako dobro djelo koje ne proizlazi iz srca, tj. koje nije ostvareno uz pomoć unutarnjeg poriva/podstreka da se vrši djelo ljubavi, će jedino biti cijenjeno/vrednovano kao ono što je u stvarnosti.... jedna implementacija/sprovođenje obaveze bez topline srca. I postoji velika opasnost da će ljudsko biće premalo pažnje obraćati na sebe, na svoje misli i akcije, pošto on vjeruje da je učino sve što je trebao učiniti na Zemlji, i ovo vjerovanje ima svoje temelje u zapovijedima koje su ljudi dodali Kristovom učenju. Jedino Božansko učenje ljubavi treba biti shvaćeno kao Kristovo učenje, ali nikad od ljudi određene zapovijedi koje za svoj cilj imaju ostvariti nešto drugo osim upravo/samo istinskih akcija ljubavi....

Gdje se podučava ljubav, ljubav također treba biti i prakticirana, a akcije ljubavi trebaju biti shvaćene kao sve ono što je od dobrobiti za druge ljude. Tako se od ljudskog bića jedino očekuje da čini dobro svojem bližnjemu, i prema tome Božansko učenje ljubavi će od ljudi jedino očekivati ispunjenje onih zahtjeva koji štite njihove bližje od povrede ili koji im donose dobrobit. Kada ljudsko biće uzme u obzir dobrobit svojeg bližnjega on živi unutar ljubavi, pošto ga ona potstiče da pomogne drugim ljudima. Ovo je istinska aktivnost ljubavi koju od ljudi zahtjeva Bog i koju je Isus Krist neprestano prakticirao na Zemlji. Međutim, ako se od ljudi zahtjeva da čine nešto, čak ako i neuspjeh/pogreška u udovoljavanju na nikoji način ne šteti ili povređuje druge ljude, onda je to zbog zakona koje su odredili ljudi koji ne trebaju piti pobrkani sa Kristovim učenjem.

Ipak, postoji velika opasnost da će zapovijed ljubavi biti ignorirana i da će se prednost davati ovim od strane ljudi dodanim zapovijedima i da smisao/vrijednost Kristovog učenja ljubavi neće biti prepoznat(a), o čemu svjedoči činjenica da čovječanstvo, neupućeno u njegovu istinsku vrijednost, želi u potpunosti zamijeniti Kristovo učenje ljubavi.... Pošto ono više pažnje pridaje zapovijedima koje više ili manje porobljavaju ljudsko biće zato što one za njega predstavljaju duhovnu prisilu. Ovo smeta svijetu (ili 'ovime je svijet uvrijeđen/pogođen') i sada se namjerava boriti protiv i zamijeniti sve, uključujući čisto Kristovo učenje, koje jedino propovijeda ljubav. Sve što je od strane ljudi bilo dodano Božanskom učenju ljubavi je bilo učinjeno jedino da bi se u čisto Kristovo učenje ubacila greška/zabluda, pošto je to odstupanje od onog što je Isus Krist ostavio ljudima kao Njegovo Djelo. Međutim, jedino što je od Božje volje će ostati.... ali ljudsko djelo će proći.

AMEN

DUHOVNA PRISILA.... ČLOVEŠKE ZAPOVEDI.... BORBA S KRISTUSOVIM UČENJEM LJUBEZNI....

Potrebno je obsoditi vsako duhovno prisilo, ker dejavnost človeškega bitja, ki izhaja iz nje, s strani Boga ne more biti cenjena. Edino popolna svoboda volje določa vrednost človekovih dejavnosti. Oni morajo biti glede na to obveščeni o Kristusovem učenju. Vendar pa se jim tega ne sme postaviti kot obveznost (ne sme se jih prisiliti), da živijo določen način življenja zaradi pravil in predpisov, katerih se bodo potem držali v poslušnosti in zaradi običaja. Zagotovo velja, da morajo biti ljudje vzgojeni in podučeni v pravilnem razmišljanju ter obnašanju, vendar pa jim mora biti pokazana pravičnost ali nepravičnost njihovih delovanj. Potrebno jim je svetovati, da prakticirajo Ljubezen; toda oni nikoli ne bi smeli biti prisiljeni na delovanja s pomočjo pravil, ki niso v skladu z njihovo notranjo voljo.

Potrebno je izvajati edino zapoved Ljubezni in jo glede na to obenem tudi poučevati.... namreč vsak, ki izpolni zapovedi Ljubezni, oblikuje svoje srce tako, da bo ono samo od sebe želelo izvajati tiste stvari, ki so v skladu z Božjo voljo. Torej zapovedi, ki človeka obvezujejo (prisiljujejo), da se v svojem življenju obnaša na določen način, celo če tudi neuspeh pri njihovem izvajanju ne prikazuje brezčutnosti do drugih ljudi, niso dane s strani Boga oz. one so izven (niso del) Kristusovega učenja, ker to učenje govori edinole o Ljubezni, katera pa nima za cilj tega, da bi uresničila izpolnitev Božanskih zapovedi s pomočjo zunanje sile.

Človeško bitje mora imeti možnost, da se(be) oblikuje v največji svobodi volje, da bo ta preobrazba razmišljanja veljala za vekomaj. Torej svoboda volje je omejena, čim ta preobrazba zahteva podložnost (omejenost svobode). Vsako dobro delo, ki ne izhaja iz srca oz. ki ni uresničeno s pomočjo notranje spodbude za izvajanje dela Ljubezni, bo cenjeno edino kot takšno, kakršno tudi je.... (zgolj) neko izvajanje obveznosti brez topline srca. In obstaja velika nevarnost, da bo človeško bitje usmerjalo premalo pozornosti na sebe, na svoje misli in delovanja. On namreč verjame, da je naredil vse, kar je potrebno narediti na Zemlji; to verovanje pa ima svoje temelje v zapovedih, katere so ljudje dodali Kristusovemu učenju. Edino Božansko učenje Ljubezni mora biti vzeto kot Kristusovo učenje, toda nikoli s strani ljudi določene zapovedi, katere imajo za svoj cilj ustvariti vse drugo, razen ravno teh resničnih delovanj Ljubezni....

Kjer se poučuje Ljubezen, tam mora biti Ljubezen tudi prakticirana; toda delovanja (akcije, aktivnosti) Ljubezni je potrebno dojeti kot vse tisto, kar prinaša koristi drugim ljudem. Tako se od človeškega bitja pričakuje edino to, da dela dobro svojemu bližnjemu; in glede na to bo Božansko učenje Ljubezni od ljudi zahtevalo edino izpolnjevanje tistih zahtev, ki ščitijo bližnje pred tem, da jih ne prizadenejo oz. ki jim prinašajo koristi. Ko človeško bitje vzame v poštev koristi svojega bližnjega, on živi znotraj Ljubezni, ker ga ona spodbuja, da pomaga drugim ljudem. To je resnično delovanje Ljubezni, katerega Bog zahteva od ljudi in katerega je Jezus Kristus prakticiral na Zemlji. Če se od ljudi zahteva nekaj, četudi neuspeh pri uresničitvi na nikakršen način ne škoduje ali prizadene drugih ljudi, potem je to zaradi zakonov, katere so določili ljudje, toda katerih se ne bi smelo mešati s Kristusovim učenjem.

Vendar pa obstaja velika nevarnost, da bodo zapovedi Ljubezni zanemarjene in da se bo dalo prednost tistim, ki so jih dodali ljudje, in da smisel ter vrednost Kristusovega učenja Ljubezni ne bodo prepoznani, o čemer pričuje dejstvo, da človeštvo, ki je nepodučeno o njegovi resnični (pravi) vrednosti, želi povsem zamenjati Kristusovo učenje Ljubezni.... ono namreč več pozornosti daje zapovedim, katere pa bolj ali manj zasužnjujejo človeško bitje, ker one zanj predstavljajo duhovno prisilo. To (Kristusovo učenje) je svetu v napoto; in sedaj ima (svet) namen, da se bori proti in da zamenja vse, vključno s čistim Kristusovim učenjem Ljubezni, katero pa edino oznanja Ljubezen. Vse, kar so ljudje dodali Božanskemu učenju Ljubezni, je bilo narejeno izključno zato, da bi se čisto Kristusovo učenje pomešalo z zmoto; to je namreč odmik od tega, kar je Jezus Kristus zapustil ljudem kot Njegovo Delo. Čeprav pa bo ostalo edino to, kar je po Božji volji.... toda človeško delo bo prešlo.

AMEN