• Back

DUHOVNA PRISILA.... LJUDSKE ZAPOVIJEDI.... BORBA SA KRISTOVIM UČENJEM LJUBAVI

Svu/svaku duhovnu prisilu treba osuditi pošto akcija/aktivnost ljudskog bića koja rezultira iz nje ne može biti cijenjena/vrednovana od strane Boga. Jedino potpuna sloboda volje određuje/odlučuje vrijednost ljudskih akcija/aktivnosti. Prema tome oni trebaju biti obaviješteni o Kristovom učenju, ali ih se ne smije oba(vezom)-vezati (= prisiliti) da vode određeni način života kao rezultat pravila i propisa/naređenja, kojeg će se oni onda poslušno i habitualno pridržavati. Ljudi zasigurno trebaju biti odgojeni/poučeni ispravnom razmišljanju i ponašanju, ali njima uvijek jedino treba biti ukazana pravednost ili nepravednost njihovih akcija. Treba im savjetovati da prakticiraju ljubav ali oni nikad ne bi trebali biti natjerani/potsticani/podbadani na (te) akcije uz pomoć pravila koja nisu u skladu (ili ‘združena’) sa njihovom unutarnjom voljom. Jedino se zapovijed ljubavi treba vršiti i prema tome također podučavati.... jer svatko tko ispuni/izvrši zapovijed ljubavi oblikuje svoje srce tako da će ono samo od sebe htjeti vršiti one stvari koje korespondiraju sa Božjom voljom. Međutim, zapovijedi koje obavezuju/prisiljavaju čovjeka da se u svom životu ponaša (ili ‘da uredi svoj život’) na određeni način, čak ako i neuspjeh u njihovom izvršavanju ne demonstrira bezosjećajnost prema drugim ljudima, nisu dane od strane Boga, tj. one su izvan Kristovog učenja, pošto ovo učenje jedino propovijeda ljubav koja, međutim, nema za cilj ostvariti ispunjenje Božanskih zapovijedi uz pomoć izvanjske sile.

Ljudsko biće mora biti u mogućnosti sebe oblikovati u najvećoj slobodi volje ako će ova transformacija razmišljanja vrijediti za vječnost. Međutim, sloboda volje je ograničena čim se zahtjeva poslušna/podložna/pokorna transformacija. Svako dobro djelo koje ne proizlazi iz srca, tj. koje nije ostvareno uz pomoć unutarnjeg poriva/podstreka da se vrši djelo ljubavi, će jedino biti cijenjeno/vrednovano kao ono što je u stvarnosti.... jedna implementacija/sprovođenje obaveze bez topline srca. I postoji velika opasnost da će ljudsko biće premalo pažnje obraćati na sebe, na svoje misli i akcije, pošto on vjeruje da je učino sve što je trebao učiniti na Zemlji, i ovo vjerovanje ima svoje temelje u zapovijedima koje su ljudi dodali Kristovom učenju. Jedino Božansko učenje ljubavi treba biti shvaćeno kao Kristovo učenje, ali nikad od ljudi određene zapovijedi koje za svoj cilj imaju ostvariti nešto drugo osim upravo/samo istinskih akcija ljubavi....

Gdje se podučava ljubav, ljubav također treba biti i prakticirana, a akcije ljubavi trebaju biti shvaćene kao sve ono što je od dobrobiti za druge ljude. Tako se od ljudskog bića jedino očekuje da čini dobro svojem bližnjemu, i prema tome Božansko učenje ljubavi će od ljudi jedino očekivati ispunjenje onih zahtjeva koji štite njihove bližje od povrede ili koji im donose dobrobit. Kada ljudsko biće uzme u obzir dobrobit svojeg bližnjega on živi unutar ljubavi, pošto ga ona potstiče da pomogne drugim ljudima. Ovo je istinska aktivnost ljubavi koju od ljudi zahtjeva Bog i koju je Isus Krist neprestano prakticirao na Zemlji. Međutim, ako se od ljudi zahtjeva da čine nešto, čak ako i neuspjeh/pogreška u udovoljavanju na nikoji način ne šteti ili povređuje druge ljude, onda je to zbog zakona koje su odredili ljudi koji ne trebaju piti pobrkani sa Kristovim učenjem.

Ipak, postoji velika opasnost da će zapovijed ljubavi biti ignorirana i da će se prednost davati ovim od strane ljudi dodanim zapovijedima i da smisao/vrijednost Kristovog učenja ljubavi neće biti prepoznat(a), o čemu svjedoči činjenica da čovječanstvo, neupućeno u njegovu istinsku vrijednost, želi u potpunosti zamijeniti Kristovo učenje ljubavi.... Pošto ono više pažnje pridaje zapovijedima koje više ili manje porobljavaju ljudsko biće zato što one za njega predstavljaju duhovnu prisilu. Ovo smeta svijetu (ili 'ovime je svijet uvrijeđen/pogođen') i sada se namjerava boriti protiv i zamijeniti sve, uključujući čisto Kristovo učenje, koje jedino propovijeda ljubav. Sve što je od strane ljudi bilo dodano Božanskom učenju ljubavi je bilo učinjeno jedino da bi se u čisto Kristovo učenje ubacila greška/zabluda, pošto je to odstupanje od onog što je Isus Krist ostavio ljudima kao Njegovo Djelo. Međutim, jedino što je od Božje volje će ostati.... ali ljudsko djelo će proći.

AMEN

Obligacción espiritual –Preceptos humanos – Impugnar la Doctrina de Cristo

Toda coacción moral ha de ser sentenciado, pues lo que el hombre ejecute de esa forma, no puede ser valorado por Dios. Sólo la plena libertad de voluntad determina el valor del obrar del hombre, y por eso sólo la Doctrina de Cristo les sea anunciada, mas no que se les haga como deber un determinado modo de vivir por medio de mandamientos y prescripciones, los que ellos guardan entonces de forma obligatoria y habitual. Bien que los hombres sean educados a que piensen y obren bien y justamente, mas sólo se les puede presentar lo verdadero o falso de su actuar; deben ser siempre exhortados a que practiquen el amor,al prójimo mas jamás han de ser impulsados, a través de preceptos, a actos y acciones que no corresponden a su íntima voluntad. Sólo el Mandamiento del amor debe ser observado y por lo tanto también debe ser enseñado, pues quien cumple el Mandamiento del amor, forma él su corazón de tal manera, que él mismo de por sí quiere hacer todo lo que corresponde a la Voluntad de Dios. Mas prescripciones, que motivan al hombre a un determinado modo de vida, mas cuyo incumplimiento no significa ninguna falta de cariño frente a su semejantes, esas no han sido dadas por Dios, es decir: que se encuentran fuera de la Doctrina de Cristo, pues ésta es una Docrina que sólo predica el amor, pero la que no trata de conseguir un cumplimiento a través de obligación exterior, del Mandamiento divino del amor.

En plena libertad de voluntad tiene que poder formarse el hombre, para que la transformación de su pensamiento sea de valor para la eternidad. Pero el arbitrio es reducido, tan pronto como esa transformación sea exigida en forma de deber. Todo hecho bueno que no ha sido nacido en el corazón, es decir, que no fue el impulso más intimo a la actividad en el amor que lo dejó ejecutar, será sólo valorado, como eso que en realidad es, como el cumplimiento de obligaciones sin el calor del corazón. Y existe el gran peligro de que el hombre dé poca cuenta de su modo de pensar y actuar, porque el se cree, que ha hecho, lo que debía hacer en la tierra, y ese creencia se funda en los preceptos que por parte de los seres humanos fueron añadidos a la Doctrina de Cristo. Unicamente la Doctrina divina de amor ha de comprenderse bajo la Doctrina de Cristo, pero nunca jamás los preceptos promulgados humanos, los que tienen por objeto otra cosa, que sólo la verdadera actividad caritativa y el amor.

Donde es enseñado el amor, tiene que ser practicado también, y bajo obras de amor se ha de comprender todo, lo que al prójimo le sirve para lo mejor. Por lo que sólo se pide de los hombres que hagan mucho bien a sus semejantes, y de ahí que la Doctrina divina de amor sólo pone tales exigencias a los hombres, las que preservan a sus semejantes de daños os les aporta ventajas. Piensa el hombre en el bien de sus heremanos, así está él en el amor, pues este le induce a ello, intercediendo a favor de los hombres, y eso es el verdadero obrar caritativo que pide Dios de los hombres y lo que Jesucristo practicó permanentemente en la tierra. Se pide del hombre algo cuyo incumplimiento de ningún modo daña o hiere a sus semejantes, entonces son estas precripciones emitidas y promulgadas por hombres, las que no se han de equivocar con la Doctrina de Cristo.

Mas existe el gran peligro de que no se haga caso de los Mandamientos de amor a causa de los mandamientos añadidos por los hombres y que la Doctrina de Cristo no sea reconocida en su significado y trascendencia, lo que resulta de ahí que la humanidad quiere suprimir por completo la Doctrina de Cristo en su ignorancia sobre su verdadero mérito. Pues ella fija más su atención en los preceptos que hace a los hombres sujetos en cierto modo, puesto que ellos significan para él una coacción moral. De eso se escandaliza el mundo y trata ahora, pues, de luchar contra todo y de suprimirlo, también la pura Doctrina de Cristo, que sólo predica amor. Todo lo que por los hombres fue añadido a la Doctrina divina de amor, es sólo propio para entremezclar la pura Doctrina de Cristo con error, pues se aparta y difiere de lo que Jesucristo ha legado a los hombres como Su Obra. Pero solo subistirá lo que es de Dios, pero la obra hmana perecerá.

Amén