Dok Sam Ja hodao po Zemlji, zbilo se nedokučivo, nepojmljivo, da se vječno Božanstvo očitovalo u jednom čovjeku, Koji se nimalo nije razlikovao od drugih ljudi, samo što je Njegova duša bila čista, jer je to bila duša odozgo, koja je oživjela čovjeka Isusa. Ali, Njegov tjelesni omotač se sastojao od istih supstanci kao i onaj drugih ljudi.... bile su to također kroz Stvaranje prošle čestice, koje su bile na početku njihovog razvoja, i stoga su još bile vrlo nezrele.... Ali, u sebi su sklonile jednu dušu koja je bila odozgor, što međutim ne znači da je zbog toga tijelo bilo nedodirljivo za duhove, koji su Ga željeli iskušati i koji su Ga iskušavali tijekom cijelog Njegovog zemaljskog života.... Hodao Sam kao čovjek na ovoj Zemlji.... Ovo je bilo istoznačno tome da Sam Ja sve ljudski doživljavao (osjećao), da Sam kao čovjek morao patiti i morao se ljudski boriti, da bih postao Gospodar pred svim kušnjama Mojega tijela. U Meni se sklonilo vječno Božanstvo.... No, prethodno Sam morao Svoje tijelo toliko produhoviti, da je ono zajedno s dušom tražilo vječni Božji Duh, da je ono žudilo Njega, i stoga žarilo puno Ljubavi za Oca, Koji je sada mogao također uzeti prebivalište u Meni, jer Ga je privukla Moja Ljubav. Jer, Ja Sam bio pun Ljubavi za Onoga, od Kojega je jednom Moja duša proizašla, i Moja duša je donijela ovu Ljubav na Zemlju, kada je sišla iz kraljevstva svjetla na Zemlju, da oživi ljudsko tijelo, koje je trebalo postati boravište za Oca od vječnosti.... Koji Se utjelovio u čovjeku Isusu, da ostvari djelo otkupljenja za cijelo čovječanstvo.... Ovo utjelovljenje Boga kao čovjek, najveća je tajna, a to će također i ostati....
Ispunio sam Mojim Duhom čovjeka, odnosno, potpuno Sam ga ozračio (prosvijetlio) Mojim Ljubavnim Duhom, te su i tijelo i duša bili Meni za omotač, jer se tijelo pridružilo žudnji duše i tako se potpuno produhovilo, tako da Sam Ja u svoj punini mogao boraviti u čovjeku Isusu, da smo On i Ja bili jedno (Ivan 1030), da se čovjek Isus potpuno deificirao kroz Ljubav, Koja Ga je ispunjala.... A ova Ljubav Sam bio Ja Sam.... Tako Sam, dakle, mogao reći, Ja Sam uzeo ljudsku formu, ili također: ljudska forma je bila samo vanjski omotač koji je sklonio Mene Osobno, tako da Sam mogao prebivati među ljudima, bez da ovi nestanu pri pogledu na Mene Samoga. Budući da ljudi nisu mogli podnijeti Moje zračenje Ljubavi, trebao je omotač, iza kojeg Sam se mogao sakriti pred onima, koji su još bili daleko otklonjeni od Mene, a koji su ipak došli u Moju blizinu. Ali, vanjski omotač je morao ispuniti misiju: patiti i umrijeti na Križu, jer ovo se moglo dogoditi jedino kroz čovjeka, budući da Božanstvo u Njemu nije moglo patiti, ali je željelo iskupiti veliku krivnju koja je opterećivala cijelo čovječanstvo, a zbog čijeg Sam podmirenja Ja sišao na Zemlju.... A ljudsko tijelo je ostvarilo ovo djelo poravnavanja (izmirenja, zadovoljštine), jer je Ljubav.... Moja izvorna supstanca.... njemu dala snagu potrebnu da izdrži do kraja. Kroz to se ljudski omotač produhovilo u svoj njegovoj supstanci, i mogao se udružiti sa dušom i nakon uskrsnuća uzaći u nebo, jer ništa zemaljsko više nije opterećivalo tijelo, i tako je na njemu potpuno ostvaren proces sazrijevanja.... koji je baš i zahtijevao ove neizmjerne patnje i muke koje su prethodile njegovoj smrti. Isusovo tijelo je međutim moralo biti sazdano isto kao i drugim ljudima, Isus je morao za vrijeme Svog zemaljskog puta izdržati borbu protiv svih napada od strane Mojega protivnika.... On je morao za ljude živjeti primjer života, kojeg su oni također morali voditi kao istinski sljedbenici, da bi mogli biti spašeni. I tako se On dakle, morao boriti s istim kušnjama koje su dane svakom čovjeku, ako je ljudima trebalo biti moguće, također biti u stanju osvojiti pobjedu nad protivnikom.... Jer, da je Isus bio iznimno obdaren sposobnostima ili privilegijama Božanske prirode, onda slabim ljudima na Zemlji ne bi bilo moguće stupiti u njegovu sljedbu, i uvijek iznova bi ljudska slabost, njihovo nesavršenstvo, značilo prepreku na putu k Ocu, koji je međutim za sve ljude započeo kroz Isusovu smrt na Križu.... koju je podnio „čovjek“, koji je postao jedno sa Mnom kroz Njegovu Ljubav, stoga je Ljubav.... Ja Sam.... ostvarila djelo otkupljenja. Isus je bio čovjek, Njegova duša je bila odozgor, iz kraljevstva svjetla, i On je bio ispunjen Mojim Duhom.... Ja Sam sam bio u Njemu, jer ništa nečisto u Njemu Mi nije uskraćivalo boravište. I tako je On bio Ja, i Ja bio On.... mi nismo bili dvoje, nego jedno, i tko je u stanju gledati Isusa Krista jednom u kraljevstvu svjetla, vidjet će Mene licem u lice, Koji Sam u Isusu Kristu vama ljudima i svim bićima u duhovnom kraljevstvu postao vidljivi Bog.... Koji sam vas otkupio od vaše krivnje grijeha, tako da Me vi možete gledati licem u lice.
AMEN
TranslatorMedtem ko Sem Jaz hodil po Zemlji, se je zgodilo nedojemljivo; nepojmljivo, da se večno Božanstvo učloveči v nekem človeku, kateri pa se ni niti malo razlikoval od drugih ljudi, razen da je bila Njegova duša čista, ker je bila to duša od zgoraj, katera je oživela človeka Jezusa. Vendar pa je bil njegov telesni ovoj sestavljen iz enakih substanc, kakor pri tistem od drugih ljudi.... to so bili delci, kateri so ravno tako prepotovali preko stvarstva, kateri so bili na začetku njihovega razvoja in so bili zaradi tega še zelo nezreli.... V sebi pa so zakrili neko dušo, katera je bila od zgoraj; to pa ne pomeni, da je bilo zaradi tega telo nedotakljivo za duhove, kateri so Ga želeli skušati in kateri so Ga skušali v času Njegovega celotnega zemeljskega življenja.... Na tej Zemlji Sem hodil kot človek.... kar pomeni, da Sem Jaz vse doživljal (občutil) na človeški način; da Sem moral kot človek trpeti in se na človeški način boriti, da bi postal Gospodar nad vsemi skušnjavami Mojega telesa. V Meni se je zakrilo večno Božanstvo.... Pred tem pa Sem moral svoje telo toliko poduhoviti, da je ono skupaj z dušo težilo k večnemu Božjemu Duhu; da je ono hrepenelo po Njem in je zato izžarevalo polno Ljubezni do Očeta, Kateri pa Se je sedaj tudi lahko naselil v Meni, ker Ga je pritegnila Moja Ljubezen. Namreč jaz Sem bil poln Ljubezni do Tistega, iz Katerega je nekoč nastala Moja Ljubezen. In Moja duša je na Zemljo prinesla Ljubezen, ko se je iz kraljestva svetlobe spustila na Zemljo, da bi oživela človeško telo, katero naj bi postalo bivališče za Očeta večnosti.... Kateri se je utelesil v človeku Jezusu, da bi uresničil delo odrešenja za celotno človeštvo.... To učlovečenje Boga pa je največja skrivnost in bo to tudi ostala....
Z Mojim Duhom Sem izpolnil človeka oz. z Mojim Duhom Ljubezni Sem ga popolnoma obseval (prosvetlil), kakor sta Mi tudi telo in duša služila kot ovoj, ker se je telo pridružilo hrepenenju duše in se na ta način popolnoma poduhovilo tako, da Sem Jaz v vsej polnosti lahko prebival v človeku Jezusu; da sva bila On in Jaz eno (Janez 10:30) in da se je človek Jezus popolnoma deificiral preko Ljubezni, Katera Ga je izpolnjevala.... Ta Ljubezen pa Sem bil Jaz Sam.... Tako Sem torej lahko dejal, da Sem vzel človeško formo oz. tudi: človeška forma je bila samo zunanji ovoj, kateri je zakril Mene Osebno, da Sem tako lahko prebival med ljudmi, brez da bi oni ob pogledu na Mene Samega izginili. Ker ljudje niso mogli prenesti Mojega sevanja Ljubezni, je bil potreben ovoj, izza katerega Sem se lahko zakril pred tistimi, kateri so bili še daleč oddaljeni od Mene, kateri pa so vseeno prišli v Mojo bližino. Vendar pa je zunanji ovoj moral izpolniti poslanstvo: trpeti in umreti na Križu. To se je namreč lahko zgodilo samo preko človeka, ker Božanstvo ni moglo trpeti v Njem. Vendar pa je želelo odrešiti veliko krivdo, katera je obremenjevala celotno človeštvo in zaradi plačila katere Sem se Jaz spustil na Zemljo.... In človeško telo je uresničilo to delo poravnave (sprave, odkupnine), ker je Ljubezen.... Moja izvorna substanca.... njemu dala moč, katera je bila potrebna, da bi zdržal do konca. Preko tega se je človeški ovoj poduhovil v vsej njegovi substanci in se je lahko združil z dušo ter se po vstajenju dvignil na nebo, ker ni nič več zemeljskega obremenjevalo telo. Tako je na njem dosežen popoln proces dozorevanja.... kateri pa je zahteval ravno ta neizmerna trpljenja in muke, katere so bile pred njegovo smrtjo.
Jezusovo telo je moralo biti enako ustvarjeno kot pri drugih ljudeh. Jezus je moral za časa Svoje zemeljske poti zdržati borbo proti vsem napadom s strani Mojega nasprotnika.... On je moral za ljudi živeti primer življenja, katerega pa so morali tudi oni živeti kot resnični privrženci, da bi bili lahko (od)rešeni (zveličani). In tako se je moral On boriti z enakimi skušnjavami, katere so dane vsakemu človeku, da bi bila ljudem dana možnost, da tudi oni lahko osvojijo zmago nad nasprotnikom.... Ker da je Jezus imel izjemne darove oz. pooblastila Božanske narave (značaja), potem ljudem ne bi bilo mogoče stopiti na Njegovo pot, in človeška slabost, njihova nepopolnost bi vedno znova predstavljala prepreko na poti k Očetu, katera pa se je za vse ljudi začela preko Jezusove smrti na Križu.... katero je prenesel »človek«, kateri je preko Njegove Ljubezni z Mano postal eno.... Jaz Sem.... uresničil delo odrešenja. Jezus je bil človek; Njegova duša je bila od zgoraj, iz kraljestva svetlobe, in On je bil izpolnjen z Mojim Duhom.... Jaz Sem bil v Njem, ker v Njem ni bilo ničesar nečistega, kar bi Mi preprečevalo nastanitev. In tako je bil On Jaz in Jaz Sem bil On.... midva nisva bila dva, temveč eno. In kdor je enkrat sposoben v kraljestvu svetlobe gledati Jezusa Kristusa, ta bo na štiri oči videl Mene, Kateri Sem v Jezusu Kristusu vam ljudem in vsem bitjem v duhovnem svetu postal vidni Bog.... Kateri Sem vas (od)rešil vaše krivde greha, da Me vi tako lahko gledate na štiri oči.
AMEN
Translator