• Back

STANJE ODGOVORNOSTI.... PRIJEMČIVA SRCA....

Vi ste prošli kroz bezbrojne stadije.... Stoga vi se osvrćete promatrajući jednu beskrajno dugu stazu razvoja, koja je vremenskog trajanja kojeg ste nesposobni izmjeriti budući ste nesposobni pojmiti tako beskrajno duge periode vremena. Ipak, oni su sada iza vas ili vi ne bi živjeli na Zemlji. Premda bi retrospekcija vremena iza vas zasigurno učinila da bolje razumijete važnost vašeg života na Zemlji, to ne bi pomoglo vašoj duši kako bi ona jedino putovala njezinom zemaljskom stazom vođena strahom ako bi bila u stanju prisjetiti se prošlosti i postati svjesna beskrajnih agonija koje je prethodno trebala trpjeti tijekom vremena višeg razvoja. Unatoč tome, činjenica ne može biti zanijekana da ste morali proživjeti takve periode razvoja i da je ovaj period sada skoro dosegnuo njegov kraj.... Ali potonje je odlučeno od strane vas samih.... Težište vašeg zemaljskog napretka počiva u činjenici da vi možete dokončati jedno beskonačno mučenje koje je trajalo beskrajno dugo ili ga iznova beskrajno produžiti.... da vi sami oblikujete vašu buduću sudbinu tijekom vremena vašeg života na Zemlji. Jer jedno beskrajno dugo vrijeme vas se nije moglo smatrati odgovornima, budući ste tijekom tog vremena bili morali živjeti u skladu sa Božanskom voljom, vi ste bili podložni zakonu prisile, vi ste bili podređeni zakonu Božanskog Reda i morali ste djelovati u skladu sa Božanskom voljom. I u ovom zakonu prisile kretali ste se iznova nagore do točke da se utjelovljenje kao ljudsko biće moglo dogoditi. Ali sada vaš život više nije slobodan od odgovornosti, jer vi sami odlučujete njegov smjer i uspjeh vaše slobodne volje.... I ovo vrijeme je jedino vrlo kratko i svaka osoba bi ga mogla živjeti korisno i steći iz njega najviše moguće savršenstvo, jer dana su mu sva sredstva, ništa se nemoguće od njega ne očekuje, namjesto toga, on je pomognut na svaki način, njegova slabost i savršenstvo su na svaki način uzeti u obzir, tako da su sva sredstva koja omogućuju potpuno sazrijevanje njegove duše u slobodnoj volji na njegovom raspolaganju. Međutim, od njega se očekuje da nadvlada sebe.... Osobni napor se očekuje od ljudskog bića kojeg njemu niti druga osoba niti duhovno svjetlosno biće ne mogu ostvariti.... inače uistinu ne bi više postojalo neiskupljene duše na Zemlji, budući bi Ljubav ovih bića već iskupila sve što je i dalje jadno.

Konačno savršenstvo, međutim, mora biti postignuto od strane same osobe.... I on to zasigurno može učiniti, jer Božja je Ljubav tako velika da izlijeva nezaslužene blagoslove na sve Njegove žive tvorevine kako bi ih dohvatila i vratila nazad u Očevu kuću, kako bi ih pridobila nazad za Sebe i spasila ih od protivnika, koji ih je držao zarobljene jedno beskrajno dugo vrijeme. Ali Njegova veća od najveće Ljubavi ne može djelovati nezakonski.... ona mora, kako bi postala učinkovita, pronaći otvorena srca u koja može utjecati nespriječeno. I ovo ‘otvaranje srca’ mora biti učinjeno od strane svakog čovjeka ponaosob, slobodna volja mora postati aktivna, osoba mora svjesno žudjeti Boga i Njegovo osvjetljenje Ljubavi, onda će on također postati dobrovoljno prijemčiv za Božansko strujanje Ljubavi, i onda ne može biti nijednog drugog puta osim jednog uzlaza u više sfere, do svjetla, do Boga, jer Ljubav Božja je tako snažna da će ona privući k sebi sve što se ne odupire. Sam ovaj kratak životni vijek na Zemlji je naumljen ostvariti povratak ljudskog bića nazad k Bogu, on je naumljen eliminirati otpor, ljudsko biće je naumljeno sebe nadvladati, pošto je na početku njegovog utjelovljenja kao ljudsko biće on i dalje u protivljenju i snažno se drži Božjeg protivnika koji koristi svaki utjecaj kako bi pojačao čovjekovo protivljenje. I ovo protivljenje se sastoji od činjenice da ljudsko biće njeguje sebičnu Ljubav, koja totalno proturječi Ljubavi Božjoj i koja je poput zatvorenih vrata koja ne dozvoljavaju da išta prođe kroz njih, budući sebična Ljubav vjeruje za sebe kako je samo-dovoljna i na taj način jedino dokazuje njezinu vlastitu oholost, koja je dio Božjeg protivnika. Poniznost, međutim, prepoznaje njezinog Gospodara i Boga.... ponizno srce zaklinje za milosrđe i široko otvara svoja vrata za Onog Koji ga želi obdariti (ukazati naklonost) sa Njegovom Ljubavlju.... Glavna stvar u zemaljskom životu je da bi ljudsko biće trebalo odustati od njegovog otpora, koji ga neopozivo veže za Božjeg protivnika.... da njegova slobodna volja traži njegovog Boga i Oca i zaklinje Ga za milost. Onda će mu ona uistinu biti podarena u izobilju i njegov život na Zemlji neće biti uzaludan, jer Božanska Ljubav će teći ka njemu napretek, a budući je Ljubav svjetlost i snaga, duša mora postati blistava i snažna i sazrijeti tijekom njezina života na Zemlji, bez obzira koliko je on kratak poredbeno sa prethodno beskrajnim vremenom. Prijemčivo srce je jamstvo da će ona postići savršenstvo, jer gdje Ljubav Božja može sijati tama više ne postoji; tamo će jedino biti svjetlo i sreća, kao ono što je pripadno savršenstvu, pripadno bićima koja su dobrovoljno postigla savršenstvo na Zemlji.

AMEN

STANJE ODGOVORNOSTI .... DOVZETNA (ODPRTA) SRCA ....

Vi ste šli skozi številne faze.... Zatorej se vi ozirate nazaj, opazujoč eno neskončno dolgo pot razvoja, ki je časovnega trajanja, katerega vi ne morete izmeriti, ker ne morete razumeti tako neskončno dolgih obdobij časa. Pa vendar ona so sedaj za vami, sicer ne bi živeli na tej Zemlji. Čeprav bi retrospektiva časa, ki je za vami, zagotovo povzročila, da bi bolje razumeli pomembnost svojega življenja na Zemlji, vendar to ne bi pomagalo vaši duši, ker bi ona potovala svojo zemeljsko pot vodena le s strahom, če bi se lahko spomnila preteklosti in se zavedala neskončnih muk, ki jih je prej morala pretrpeti tekom časa (svojega) razvoja navzgor.

Kljub temu pa ni mogoče zanikati dejstva, da ste morali preživeti takšna obdobja razvoja in, da je to obdobje sedaj skoraj doseglo svoj konec.... Vendar o slednjem odločate vi sami.... Poudarek vašega zemeljskega napredka je v dejstvu, da lahko vi dokončate eno neskončno mučenje, ki je trajalo neskončno dolgo, ali pa ga ponovno neskončno podaljšate.... da vi sami oblikujete svojo prihodnjo usodo v času vašega življenja na Zemlji. Ker neskončno dolgo časa se vas ni moglo smatrati za odgovorne, saj ste v tem času morali živeti v skladu z Božansko voljo, vi ste bili podložni zakonu prisile, vi ste bili podrejeni zakonu Božanskega reda in ste morali delovati v skladu z Božjo voljo. In v tem zakonu prisile ste se vi vzpenjali navzgor ponovno do te stopnje, ko se je utelešenje kot človek lahko zgodilo.

Sedaj pa vaše življenje ni več brez odgovornosti, ker vi sami odločate o poteku in o uspehu vaše svobodne volje.... In ta čas je le zelo kratek, in vsaka oseba bi ga morala živeti namensko (koristno) in pridobiti iz njega najvišjo možno popolnost, ker so mu (človeku) dana vsa sredstva, ničesar za njega nemogočega se ne zahteva, temveč se mu bo pomagalo v vseh pogledih, njegova šibkost in nepopolnost sta upoštevani v vsakem pogledu, tako, da so vsa sredstva, ki mu omogočajo dozorevanje njegove duše v svobodni volji na njegovo razpolago. Vendar se od njega zahteva, da premaga-nadvlada sebe....

Osebni napor se pričakuje od človeškega bitja, katerega za njega nobena druga oseba ali nobeno duhovno svetlobno bitje ne more doseči.... sicer prav zares ne bi bilo več nobene neodrešene duše na Zemlji, ker bi Ljubezen teh bitij že odrešila vse, kar je še vedno nesrečno (ne-blaženo). Končno popolnost pa mora doseči človek sam.... In on to lahko naredi, ker je Božja Ljubezen tako velika, da izliva nezaslužene blagoslove na vsa Svoja živa bitja, da bi jih dosegla in vrnila nazaj v Očetovo Hišo, da bi jih pridobila nazaj za Sebe in jih iztrgala nasprotniku, kateri jih je imel za ujetnike neskončno dolgo časa.

Toda Njegova večja od največje Ljubezni ne more delovati protizakonito.... ona mora, da bi lahko postala učinkovita, najti odprta-dovzetna srca, v katera se lahko vliva neovirano. In to "odpiranje srca" mora vsak človek opraviti sam, svobodna volja mora postati aktivna, oseba mora zavestno hrepeneti za Bogom in za osvetlitvijo Njegove Ljubezni, potem se on prav tako prostovoljno odpre za dotok božanske Ljubezni, in potem ne more biti nobene druge poti razen le vzpon v višje sfere do Svetlobe, do Boga, kajti Božja Ljubezen ima takšno moč, da bo na sebe pritegnila vse, kar se ne upira.

Ta, le zelo kratki čas življenja na Zemlji naj bi dosegel spreobrnitev (vrnitev) človeškega bitja nazaj k Bogu, odpravil naj bi odpor, človek naj bi premagal samega sebe, ker je na začetku svojega utelešenja kot človek on še vedno v nasprotovanju in se močno drži Božjega nasprotnika, ki uporabi vsaki vpliv, da bi še okrepil človekovo nasprotovanje. In to nasprotovanje je sestavljeno iz dejstva, da človek neguje sebično ljubezen, katera je popolnoma v nasprotju z Božjo Ljubeznijo in katera je podobna zaprtim vratom, katera ne dovoljujejo, da bi karkoli šlo skozi njih, ker sebična ljubezen verjame, da je sama sebi zadostna in na ta način le dokazuje svojo lastno aroganco (vzvišenost, napuh), katera je delež Božjega nasprotnika. Ponižnost pa prepozna svojega Gospodarja in Boga.... ponižno srce prosi za usmiljenje in na široko odpira vrata za Tistega, Kateri ga želi obdariti s Svojo Ljubeznijo....

Glavna stvar v življenju na Zemlji je le ta, da bi človek moral odstopiti od svojega odpora, kateri ga nepreklicno veže za Božjega nasprotnika.... da njegova svobodna volja išče svojega Boga in Očeta in ga prosi za Milost. Potem mu bo ona resnično podarjena v izobilju, in njegovo življenje na Zemlji ne bo zaman, ker bo Božanska Ljubezen tekla k njemu v izobilju in, ker je Ljubezen Svetloba in Moč, mora duša postati polna svetlobe in polna moči in dozoreti v času svojega življenja na Zemlji, ne glede kako kratko je to v primerjavi s prejšnjim neskončnim časom. Dovzetno (odprto) srce je zagotovilo, da bo ona dosegla popolnost, kajti kjer Božja Ljubezen lahko sije, tema več ne obstaja; tam bo le svetloba in sreča, kot to kar pripada popolnosti, kot to kar pripada bitjem, ki so dosegla popolnost na Zemlji v svobodni volji. AMEN