• Back

VOLJA SE VREDNUJE PRI CEREMONIJALNIM POSTUPCIMA....

Bog ljude obdaruje u skladu s njihovom vjerom.... To se treba razumjeti tako da si ljudi duhovno prisvajaju ono što ih uči njihova vjera, pa će tako i ispunjavati sve što se putem vjere od njih zahtijeva. Pri tom ispunjavanju Bog vrednuje volju čovjeka, koja je dakle dobra, jer se ona priklanja Bogu... Čovjek želi činiti ono što je Bogu milo, čemu ga uči vjera. I kad ta Bogu naklonjena volja određuje njegovo razmišljanje i postupanje, to je Bogu i milo, čak i ako se čovjek ne nalazi u Istini, ako je dakle bio naučen krivoj vjeri.

Tako da će i oni ljudi kojima nedostaje prava vjera postati blaženi, samo ako se pred Bogom trude postići ispravan način života i uvijek čine ono što im se pred Bogom čini ispravno. Doduše, uvijek će im biti dana mogućnost da prihvate pravu vjeru, biti će im približena Čista Istina. No ako čovjek vjeruje da ju ne može prihvatiti, budući da sâm vjeruje da je u Istini, a opet vodi ispravan način života, Bogu mio, i on će biti priznat pred Bogom, pošto taj čovjek želi dobro, pošto želi ispuniti Božju volju. Tako da će svaki postupak koji on izvodi biti vrjednovan s obzirom na njegovu volju.... I svaka ceremonija, koja je sama po sebi bezvrijedna, će putem volje da se time služi Bogu postati postupkom koji je Bogu mio.

Dakle dobar čovjek se Bogu može omiljeti putem svakog postupka, samo ako ga izvodi Bogu na slavu, ako time vjeruje da služi Bogu, iako ta akcija sama po sebi nema dublje vrijednosti. No nasuprot tome, neki ceremonijalni postupak je bezvrijedan ako nije utemeljen u toj Bogu-naklonjenoj volji. A isto tako, čovjek može bez takve ceremonije svom svojom voljom težiti Bogu, i ta volja će biti isto tako visoko cijenjena od Boga, pa čak Bogu može biti daleko bliže onaj čovjek koji zapostavi sve vanjsko, a svjesno želi služiti Bogu.

No kakva je čovjekova vjera, tako će i djelovanje Boga na njemu biti izraženo, pošto Bog neće razočarati čovjekovu vjeru, dok god ona nije usmjerena protiv Boga. Ali krivo je pretpostavljati da Bogu-ugodno živi samo onaj čovjek koji strogo ispunjava sve vanjsko. Ništa od onoga što je na van prepoznatljivo ne odlučuje pravu vrijednost pred Bogom nego jedino volja, koju Bog vidi, skroz svejedno da li čovjek izvodi akcije koje su putem vjere od njega zahtijevane....

AMEN

VOLJA SE VREDNOTI V OBREDNIH DEJANJIH

Bog obdaruje ljudi po njihovi veri... To je treba razumeti tako, da si ljudje duhovno prisvajajo, kar jih uči njihova vera, in bodo tako izpolnili vse, kar se od njih po veri zahteva. V tej izpolnitvi Bog ceni človekovo voljo, ki je torej dobra, ker se nagiba k Bogu... Človek hoče delati, kar je Bogu všeč, kar ga uči vera. In če ta k Bogu usmerjena volja določa njegove misli in dejanja, je to tudi Bogu všeč, čeprav človek ni v resnici, ker je poučen v napačnem prepričanju. Zato bodo tudi tisti ljudje, ki nimajo prave vere, srečni, če si le prizadevajo za pravo življenje pred Bogom in vedno delajo, kar se jim zdi prav pred Bogom. Vedno jim je dana možnost, da sprejmejo pravo vero, prinaša se jim čista resnica. Če pa človek verjame, da tega ne more sprejeti, saj sam verjame, da je v resnici, pa vendar vodi pravilen način življenja, bo, hvala Bogu, tudi on priznan pred Bogom, ker ta človek želi dobro, ker želi izpolniti Božjo voljo. Tako da bo vsako dejanje, ki ga opravi, ovrednoteno glede na njegovo voljo... In vsak obred, ki je sam po sebi ničvreden, bo z voljo služiti Bogu postal Bogu všečno dejanje. Dober človek si torej lahko pridobi Božje zadovoljstvo z vsakim dejanjem, takoj ko ga opravi v Božjo slavo, takoj ko verjame, da z njim služi Bogu, čeprav samo dejanje nima globlje vrednosti. Toda v nasprotju s tem so nekateri obredni postopki brez vrednosti, če niso utemeljeni v tej Bogu všečni volji. In na enak način lahko človek z vso svojo voljo stremi k Bogu brez takšnega obreda, in to voljo Bog prav tako visoko ceni; človek, ki ignorira vse zunanje stvari, a zavestno želi služiti Bogu, je lahko celo veliko bližje Bog.

Torej kakršna je človekova vera, tako se bo na njem tudi izrazilo Božje delovanje, saj Bog človekove vere ne bo razočaral, dokler ni usmerjena proti Bogu. Napačno pa je domnevati, da le človek, ki strogo izpolnjuje vse zunanje stvari živi Bogu všečno. Nič od tega, kar je na zunaj prepoznavno, ne odloča o resnični vrednosti pred Bogom, ampak samo volja, ki jo Bog vidi, ne glede na to, ali človek opravlja dejanja, ki se od njega zahtevajo po veri...

AMEN