• Back

LIJENOST.... KONTROLIRANA AKTIVNOST...

Kontrolirana aktivnost u sebi nosi blagoslov tako da čovjeka štiti od poroka lijenosti. To nikako nije beznačajno, jer za napredovanje duše lijenost je najveća opasnost. Na izvjestan način to je povratak u stanje pasivnosti, koje je stvorenje u svezanoj volji moralo podnositi u početnom stadiju svoga razvoja.... dakle zlorabljenje slobodne volje koja dopušta živu aktivnost. Aktivnost je život, ne-aktivnost smrt.... znači stvorenje, duša, stanju smrti daje prednost i istovremeno se stavlja u opasnost da potpadne najrazličitijim porocima. Jer čim je čovjek ne-aktivan, nameću se žudnje tijela, ono od života traži sve moguće zemaljske užitke i zadovoljstva. A to je od najveće štete za dušu.

S druge strane, stanje aktivnosti jedino je onda opasno za dušu kad je čovjek tako materjalističan da on putem svoje aktivnosti svoja zemaljska dobra želi umnažati. No i pored toga je aktivnost služenje.... Tako da čovjek nesvjesno ispunjava zadatak koji mu je dodijeljen za vrijeme na Zemlji. Jer čak i kad on tu aktivnost služenja ispunjava bez Ljubavi, i pored toga opet se materija u sebi mijenja, tj. duhovnom u njoj pomaže se služiti putem trajne preobrazbe, koju svaka aktivnost sa sobom donosi.... bilo to direktno ili indirektno putem naučavajuće aktivnosti.

I zato se protiv lijenosti treba najrevnije boriti i čovjeka poticati na marljivi rad, pošto na svakoj aktivnosti počiva blagoslov, dok god se ona ne izvodi na štetu bližnjega. Jer, istinska je Ljubav prema čovjeku sačuvati ga od duševnog nazadovanja. Teškoće zemaljskog života nisu ni približno za usporediti sa nedostatkom koji se duši rađa iz zemaljskog života u kojem iz prividne obzirnosti čovjek bude uskraćen zahtjeva za kontroliranom aktivnošću. Čovjek može sazrijevati jedino kroz potonje, pošto služenja nikada ne može biti pošteđen. No tko želi služiti, taj mora biti aktivan.... A lijenost isključuje služenje, međutim onaj čovjek koji vrši aktivnost služenja uvijek će i biti blagoslovljen....

AMEN

LENOST.... REDNA DEJAVNOST....

Redna (strokovna, poklicna) dejavnost nosi v sebi blagoslov, da tako človeka ščiti pred pregreho lenosti. To nikakor ni nepomembno, ker lenost predstavlja največo nevarnost za dušin napredek. To je na nek način vrnitev v stanje pasivnosti, katerega je stvaritev morala prestati, ko je bila njena volja omejena v začetnem stadiju svojega razvoja (ko je razgrajena služila v materialnem, rastlinskem in živalskem svetu).... torej zloraba svobodne volje, ki dovoljuje živahno (živo) dejavnost. Dejavnost je življenje, nedejavnost smrt.... se pravi, da stvaritev, duša, daje prednost smrti in se obenem tudi postavlja v nevarnost, da se preda najrazličnejšim pregreham. Čim je namreč človek ne-dejaven, se vsiljujejo hlepenja (poželenja) telesa; ono od življenja zahteva vse mogoče zemeljske užitke in zadovoljstva, kar pa duši povzroča največjo škodo.

Po drugi strani pa je stanje dejavnosti za dušo nevarno edino tedaj, ko je človek toliko materialističen, da on s svojo dejavnostjo želi povečevati svoje zemeljske dobrine (bogastva). Vendar pa je poleg tega tudi ta dejavnost služenje.... Tako da človek nezavestno izpolnjuje nalogo, ki mu je dana v času (življenja) na Zemlji. Nemreč celo tedaj, ko on to dejavnost služenja izpolnjuje brez Ljubezni, pa se ta materija zopet v sebi spreminja oz. duhovnemu (ki je omejeno) v njej se pomaga, da služi preko trajne preobrazbe, katero pa za seboj povleče vsaka dejavnost.... naj bo to neposredno ali posredno preko dejavnosti poučevanja.

In zaradi tega se je potrebno najbolj goreče boriti proti lenosti in človeka spodbujati na marljivo delo, ker vsaka dejavnost nosi blagoslov, vse dokler se ona ne izvaja na škodo bližnjega. Namreč resnična Ljubezen do človeka je v tem, da se ga zavaruje pred duševnim nazadovanjem. Težave zemeljskega življenja se ne morejo niti približno primerjati s pomanjkanjem, ki se duši rojeva (prenaša) iz zemeljskega življenja, v katerem je človek iz prividne obzirnosti prikrajšan za zahtevo redne dejavnosti. Človek pa lahko dozoreva edino preko slednjega, ker se služenju ne more nikoli izogniti. In tisti, ki želi služiti, mora biti dejaven (aktiven).... Toda lenost izključuje služenje; tako da bo tisti človek, ki izvaja dejavnost služenja vedno blagoslovljen....

AMEN