Primerjaj objavo s prevodom
PREHOD SKOZI VSAKO OBLIKO-FORMO JE NUJEN .... (MIKRO-KOZMOS-SVET V MALEM ?) ....
Tvoji prijatelji iz onostranstva (angeli) se z Ljubeznijo obračajo k tebi, da izpolnijo tvoje želje, in zato prejmi:
Svet kot takšen ima samo en namen, in sicer voditi mnoga živa bitja, ki so nosilci duhovnih snovi na višji razvoj, ki se lahko zgodi samo v okolju, kjer se dogajajo vse vrste konfliktov (odporov), in te svet ponuja v zadostni količini. Bodisi, da je to na Zemlji ali na številnih drugih nebesnih telesih (planetih), vsepovsod se morajo živa bitja srečevati z nepojmljivimi težavami in potrebujejo vse svoje moči, da jih premagajo. Vendar je takšna moč na razpolago v vsakem živem bitju, skozi dotok moči katero prejema vsako živo bitje, da sploh lahko obstaja kot takšno. Zatorej je nadaljnji razvoj vedno odvisen od tega, v kolikšni meri se bo ta, znotraj živega bitja bivajoča moč uporabila. To pomeni: prej kot bo izpolnjena aktivnost, s katero je živo bitje obvezano (t.j. ki jo je dolžno izvršiti), hitreje bo osvobojena duhovna inteligenca forme-oblike, ki jo ovija, in lahko začne naslednjo stopnjo razvoja.
Zdaj je mogoče vprašati: katera oblika zagotavlja najhitrejši razvoj navzgor za živa bitja.... In odgovor na to vprašanje je lahko le, da je nujno iti skozi vsako obliko.... in, da je omejitev lahko postavljena le tam, kjer je združitev neštetih majhnih delcev duše že dosegla celoto.... kjer so torej prisotne vse substance duše, da bi oživile končno utelešenje.... obliko človeka.
Najbolj prefinjena čustva v ljudeh, najbolj nežno čustvo je le zaradi fino usklajene duše, ki je v zameno sestavljena iz še bolj subtilnih (nežnih, občutljivih) delcev duše. Oni so najpomembnejša nujnost pri gradnji celote, saj oni zagotavljajo kompletirani duši najbolj nežne občutke in dojemanje za najmanjša čudesa stvarstva Božanske Ljubezni.
Če te najbolj fine komponente duše ne bi obstajale (bile na voljo), človek ne bi razumel sedanjih in prihodnjih čudežev stvarjenja.... on enostavno ne bi bil sposoben videti nekaj, kar že ni oživljeno (živo) znotraj njega samega.... on mora vse, kar obstaja (znotraj) v stvarstvu, kot najmanjše komponente imeti znotraj sebe samega.... to je, vsaka snov mora biti prisotna v njegovi duši, šele takrat lahko on to prepozna tudi izven sebe samega.
Ta nauk pa povratno postavlja vprašanje, od kakšnih vrst komponent so ta majhna živa bitja sestavljena, in to je enostavno za pojasniti: vse one nosijo snovi še manjših živih bitij znotraj njih samih, vendar skladno s tem lahko le nagonsko čutijo vse to, kar je v razvoju že napredovalo, čeprav ob istem času zopet obvladati to, kar kot snov že obstaja (je na voljo) v teh živih bitjih.
Znanje o tej pomembni informaciji v doktrini stvarjenja je za človeka izjemna prednost, ker se bo šele skozi to naučil o značaju človeka v vsej raznolikosti.... Na osnovi tega dejstva lahko on tako rekoč presodi, da je človek res krona Božjega stvarstva.... da je on v sebi, to pomeni, njegova duša je tako prefinjeno konstruirana znotraj sebe, da bi za takšno umetniško delo bilo nemogoče, da bi bilo ustvarjeno od enega tako modrega Stvarnika samo za trajanje enega zemeljskega življenja.... vse kar on vidi v naravi, naj bo to na področju mineralnega, rastlinskega ali živalskega sveta, obstaja (je na voljo) v atomih tudi v njem (znotraj njega samega). Človek uteleša (prikriva) znotraj sebe samega celotno delo stvarstva v malem, v najbolj finem pomanjšanju. Zatorej mora on v sebi prav tako premagati nasprotovanja, ki mu pristopajo od zunaj.... iz sveta.... kar lahko razumemo tako, da neštete zunanje nevarnosti motivirajo človeka na najmočnejši odpor.... medtem, ko je prav tako duhovna atmosfera stimulirana skozi neprestani odpor in stalno borbo v različnih substancah duše in lahko le tako postane močnejša, in duša odprta (dostopna) za višje svetlobne Resnice, le na ta način. Tako kot vsako, tudi najmanjše živo bitje mora opravljati določeno dejavnost, tako jo mora tudi človek kot nosilec vseh teh bitij. In ta se sestoji v prvi vrsti v poduhovljenju tistih snovi duše, ki so še vedno v škodljivem nasprotovanju glede na njihovo resnično nalogo, katere bi še vedno raje opravljale zemeljsko nalogo, ki jim je lastna, zaradi njihove pretekle zemeljske dolžnosti v eni od prejšnjih oblik.
Iz tega razloga se mora človek boriti proti tako mnogim slabostim, napakam in slabim navadam, ker značaj snovi zavezanih v duši se vedno znova pojavi in želi prisiliti telo, zemeljski ovoj na pristanek, kateremu bi se moral v zemeljskem življenju zelo močno upreti. In le na ta način je mogoče razumeti, da ima človek izredno odgovornost v času zemeljskega življenja; da mora bojevati stalni boj, da kot resnično poduhovljen ob koncu dneva lahko kot zmagovalec zatriumfira nad vsemi nevarnostmi in, da se je uprl vsem skušnjavam. Konec koncev kako pogosto je duh zares voljan, a telo je šibko (Matej 26:41). AMEN
Prevajalci
PROLAŽENJE KROZ SVAKU FORMU JE NUŽNO.... - (SVIJET U MALOME?)....
Tvoji prijatelji s druge strane s Ljubavlju se okreću ka tebi da ispune tvoju žudnju, i stoga primi:
Svijet kao takav ima samo jednu svrhu, naime, voditi mnoga živa bića, koja su nositelji duhovnih supstanci, spram višeg razvoja, što se jedino može dogoditi u jednom okruženju gdje se događa svakojaka vrsta sukoba, kojih svijet nudi prikladnu količinu. Bilo na Zemlji ili na mnogim drugim nebeskim tijelima, živa bića svugdje moraju se susresti sa nepredvidivim poteškoćama i potrebuju svu njihovu snagu da ih nadvladaju. Međutim, takva snaga je prisutna u svakom živom biću, budući svako živo biće na prvom mjestu prima snagu da postoji. Daljnji razvoj prema tome uvijek ovisi o tome kako je ova snaga unutar živog bića iskorištena. To znači, što je skorije izvršena bilo koja aktivnost kojom je živo biće obavezano (tj. koju je on dužan izvršiti), brže je duhovna inteligencija oslobođena od njezine okružujuće forme i sljedeći stadij razvoja može započeti.
Sada je moguće pitati, koja forma jamči najbrži razvoj za živa bića.... I odgovor na ovo pitanje može jedino biti da je nužno proći kroz svaku formu.... i da granica može biti postavljena jedino gdje sjedinjenje nebrojenih malih čestica duše rezultira u jednoj cjelini, kada su sve supstance duše prisutne da bi dale život konačnom utjelovljenju.... formi ljudskog bića. Najsuptilniji pokret u ljudskom biću, najnježnija emocija je jedino zbog fino usklađene duše, koja je zauzvrat sastavljena od još više suptilnih čestica duše. Ove su najvažniji postavljeni uvjet (potreba; zahtjev) u konstrukciji cjeline kako one, zauzvrat, jamče kompletiranoj duši najdelikatnije osjećaje i percepcije za najmanja čudesa stvaranja od strane Božanske Ljubavi. Ako ove najsitnije sastavnice ne bi postojale ljudsko buće ne bi razumjelo sadašnja i buduća čudesa stvaranja.... on jednostavno ne bi bio sposoban vidjeti nešto što već nije oživljeno unutar njega samoga.... on mora imati sve što postoji u stvaranju kao najmanje sastavnice unutar njega samoga.... to jest, svaka supstanca mora biti dio njegove duše, jedino onda on može također promatrati što je izvan njega samoga.
Ova poduka zauzvrat nameće pitanje od kakve vrste sastavnica se mala živa bića sastoje, i ovo je lako za objasniti: sva ona nose supstance još manjih živih bića unutar njih samih ali sukladno mogu jedino instinktivno osjećati što je već napredovalo dalje u evoluciji, ipak u isto vrijeme oni kontroliraju što već postoji u tim živim bićima kao supstanca. Znanje o ovoj važnoj informaciji u doktrini stvaranja je od najveće važnosti za ljudsko biće budući će iz ovog on naučiti razumjeti kompleksni sastav ljudske prirode.... Na osnovu ove činjenice on može prosuditi da je ljudsko biće doista kruna Božanskog stvaranja, tako reći.... da je on, tj. njegova duša, tako delikatno sazidana unutar sebe, da je nemoguće za takvo umjetničko djelo da je bilo proizvedeno od strane mudrog Stvoritelja samo za trajanje zemaljskog života, budući sve što on vidi u prirodi, bilo u predjelu mineralnog, biljnog ili životinjskog života, postoji u atomima unutar njega samoga. Ljudsko biće utjelovljuje cijelo djelo stvaranja u minijaturi unutar sebe samog.
Prema tome, on također mora nadvladati unutar sebe protivljenje koje mu pristupa izvani.... iz svijeta.... što znači da bezbroj izvanjskih opasnosti motiviraju ljudsko biće na najsnažniji otpor.... dok je isto tako duhovna atmosfera stimulirana od strane neprestanog otpora i trajne borbe u različitim supstancama duše i jedino može postati snažnija i duša otvorena za više Istine svjetlosti na ovaj način. Baš kao što svako živo biće, čak najmanje, mora izvršavati određeni zadatak tako treba i ljudsko biće, kao nositelj svih ovih supstanci. I ovaj zadatak se prije svega sastoji od produhovljavanja svih supstanci duše koje su i dalje u štetnom protivljenju spram njihovog stvarnog zadatka, koje bi i dalje radije obavljale zemaljski zadatak koji je njihova priroda zbog njihove prošle zemaljske dužnosti u jednoj ranijoj formi. Iz ovog razloga ljudsko biće se treba boriti protiv mnogih nedostataka, grešaka i loših navika budući karakter supstanci zavezanih u duši opetovano izbija i htio bi zavesti tijelo, zemaljski pokrov, na pristajanje, kojima bi se trebalo snažno oduprijeti tijekom zemaljskog života. I jedino na ovaj način može biti shvaćeno da ljudsko biće ima jednu izvanredno važnu odgovornost tijekom zemaljskog života; da mora biti neprestana borba da na kraju dana trijumfira uistinu produhovljen kao pobjednik nad svim opasnostima i da se odupro svim iskušenjima. Naposlijetku, koliko često je doista duh voljan ali je tijelo slabo.
Amen
Prevajalci