• Back

ZEMALJSKE ILI DUHOVNE MISAONE STRUJE

Što sebe više odvojite od svijeta, to ćete lakše pronaći ulaz u duhovno carstvo, jer misli koje vam dotječu iz duhovnog kraljevstva se više neće susresti sa protivljenjem. Svijet je, međutim, stalna prepreka za takve duhovne misli, je jedino u potpunoj osami će one biti prihvaćene od strane ljudskog srca. I otud vam može biti razumljivo zašto ljudi provode toliko malo vremena u duhovnim mislima dok su i dalje vezani za svijet, jer svjetovne misli će uvijek istisnuti duhovne misli.... to jest, ljudsko biće će biti nesposobno prihvatiti mentalno znanje, pošto se svjetovne misli probijaju u prvi plan i onemogućavaju duhovnim mislima doseći ljudsko srce. A ipak, ljudsko biće snosi odgovornost za mentalno znanje kojem je podređeno, jer jedino slobodna volja odlučuje ono što ljudsko biće razmišlja, a slobodna volja će ili odbaciti ili prihvatiti valove misli koji ga okružuju. A volja je, zauzvrat, usmjerena u skladu sa prirodom ljudskog bića.... ona je ili duhovno ili svjetovno naklonjena. Ona nije prisiljena ići bilo u jednom ili u drugom pravcu, potpuno je slobodna. Usprkos tome, sve ovisi o pravcu te volje, njegovom razmišljanju i aktivnosti, njegovo sadašnje i buduće stanje duše, koje može biti slavno ali također strašno. Prema tome, svijet je opasnost za volju ljudskog bića, a ipak on mora postojati kako bi omogućio duši postići jasnoću, kako bi ju potaknuo donijeti odluku, koja se mora donijeti između njega i duhovnog kraljevstva. Obadva kraljevstva postoje ali duša može željeti jedino jedno kraljevstvo, i ona treba odlučiti koje kraljevstvo želi. Ako odabere materijalno carstvo, koje je svijet, onda će ostati priljubljena za to carstvo.... ako odabere duhovno carstvo onda će ono postati njezino prebivalište kada duša napusti zemaljsko tijelo, kada je zemaljski napredak završen. A njoj podilaze/udvaraju se obadva kraljevstva, ona je pod utjecajem obadva kraljevstva ali nije prisiljena.

Iz tog razloga duša snosi odgovornost za svoje vlastito razmišljanje i namjere, jer ona je sposobna odabrati bilo jedan bilo drugi smjer, za nju nije nemoguće donijeti ispravnu odluku čak ako je opipljivo suočena sa materijalnim svijetom a duhovni svijet joj izgleda nestvaran. Jer duhovne sile imaju posebnu moć nad dušom tako da su one opetovano u stanju intervenirati čak kada je netko nevoljan [[ili ‘kada se opire’, kada je ‘nesklon’]].... tako da on, također, biva zahvaćen od strane njih i zbog toga se čovjek mora nositi sa njima.... on ih jednostavno može odbiti ako je nevoljan/nesklon.... Usprkos tome, one utječu na njega i prema tome on ne može izbjeći odgovornost ako se od njega zahtjeva. Ljudsko biće je sposobno razmišljati, to je razlog za njegovu odgovornost.... I njemu nitko ne nameće misli. Sasvim zavisi o njemu ono što misli. Cilj predusretljivih [[u smislu, ‘onih koji žele pomoći’]] duhovnih bića koja na njega pokušavaju utjecati pozitivno će uvijek biti da on razmišlja ispravno.... Ali pošto negativne sile također vrše utjecaj, ljudsko biće mora donijeti svoju vlastitu odluku, i prema tome čovjek ne može govoriti o ‘duhovnoj prisili’ kojoj jedna osoba podlegne a druga ne. I zato, povremeno su potrebne unutarnje borbe da bi se ostalo fokusiranim na duhovne misli kada se zemaljske misli pokušavaju ugurati. Volja da se duhovno sazrije može priskrbiti snagu za ovu unutarnju borbu, i onda će čovjek već biti pobjednik, jer njegova je volja bila pozitivna i mora također imati pozitivne rezultate. A što je osoba više umiješana/upletena/uključena u svijet to će veća biti njegova pobjeda, jer što su veća protivljenja i mamljenja/iskušavanja, to je veća volja koja ih nadvladava i odabire duhovno kraljevstvo. Ali jednog će dana duša uživati u svojoj pobjedi, jer ona je oblikovala svoju vlastitu sudbinu za vječnost, ona će se približavati životu blažene sreće i jedino uvijek zahvaljivati Bogu što joj je osigurao snagu da prevlada.

AMEN

Ondas de pensamiento terrenales o espirituales....

Cuanto más os apartéis del mundo, más fácil encontraréis la entrada al reino espiritual, pues los pensamientos que os lleguen desde allí ya no encuentran resistencia. El mundo, sin embargo, es un obstáculo constante para tales pensamientos espirituales, ya que solo donde hay un desapego total son recibidos por el corazón humano. Así comprenderéis también por qué los seres humanos se ocupan tan poco por cuestiones espirituales cuando aún están atados al mundo, pues los pensamientos mundanos siempre desplazarán a los espirituales, es decir, un ser humano será incapaz de recibir ningún bien espiritual, porque los pensamientos mundanos se imponen e impiden al ser humano, que esos pensamientos lleguen al corazón.

Y, sin embargo, el ser humano mismo es responsable de los pensamientos que le gobiernan, pues solo el libre albedrío determina lo que piensa, y este a su vez, resiste o permite el acceso a las ondas de pensamiento que le rodean. Y la voluntad está dirigida de tal manera como corresponde al ser del ser humano.... espiritual o mundana. No se le obliga a ir en ninguna dirección, es completamente libre. Y, sin embargo, todo depende de la dirección de esta voluntad: sus pensamientos y acciones, su destino presente y futuro del alma, que puede ser maravilloso pero también terrible.

El mundo, por lo tanto, representa un peligro para la voluntad del ser humano; sin embargo, tiene que ser así para dejar que el alma alcance una claridad, para instarla a tomar una decisión que tiene que hacerse entre ella y el reino espiritual. Ambos reinos existen; el alma solo puede elegir un reino, y este reino lo tiene que determinar ella misma. Y si elige el reino material, que es el mundo, entonces permanece atada a este. Si elige el reino espiritual, entonces este se convertirá en su morada cuando el alma abandone el cuerpo terrenal, cuando su viaje terrenal haya concluido.

Y de ambos reinos es atraída, de ambos reino es impresionada, pero no obligada. Por lo tanto, el alma misma tiene la responsabilidad para su pensar y querer, pues puede dirección; no les es imposible decidirse correctamente, incluso cuando el mundo material se presenta tangiblemente ante ella y el mundo espiritual parece irreal. Porque las fuerzas espirituales tienen cierto poder sobre el alma, que siempre son capaces de poder intervenir, incluso ante quien se muestra reacio.... lo que significa que éste también se ve afectado por ellas y que, por lo tanto, el ser humano debe tomar una posición al respecto.... solo que, si no está dispuesto, la rechaza.... Pero lo han tocado, y por lo tanto, no puede eludir la responsabilidad cuando se le exige.

El ser humano es capaz de pensar, y esa es la razón de su responsabilidad.... Y nadie le impone sus pensamientos. Es libre de pensar lo que piensa. Que sus pensamientos sean correcto siempre será el objetivo de las fuerzas espirituales buenas que buscan influir en él de manera positiva. Sin embargo, dado que las fuerzas negativas también ejercen su influencia, el ser humano debe decidir por sí mismo, y por lo tanto no se puede hablar de “coerción espiritual” a la que uno sucumbe y el otro no. Y así, a veces es necesario realizar luchas interiores para mantenerse enfocado en los pensamientos espirituales cuando los pensamientos terrenales intentan interferir.

La voluntad de madurar espiritualmente también puede fortalecer esta lucha interior, y entonces el ser humano ya ha ganado, pues su voluntad fue positiva y, por lo tanto, debe tener un efecto positivo. Y cuanto mayor sea la victoria, más involucrado está el ser humano en el mundo, porque cuanto mayor sea la resistencia, mayor sea el incentivo y más fuerte la voluntad que se impone y se decide por el Reino espiritual. Pero el alma un día se alegrará de la victoria, porque ella misma se ha forjado su propio destino para la eternidad; avanzará hacia una vida de dicha y siempre agradecerá únicamente a Dios, Quien le dio la fuerza para vencer....

amén