• Back

POSTANAK BOGA ČOVJEKOM....

To što Sam na Zemlji uzeo prebivalište u jednom ljudskom omotaču, ostat će nerješiv problem za ljude, sve dok borave na Zemlji, jer nikada neće moći shvatiti da se Najuzvišeniji, Stvoritelj neba i Zemlje, mogao skloniti u ljudsko biće, u omotač koji je prema tome značio ograničenje za ovaj Duh od vječnosti. Ljudi nisu nikada bili u stanju prodrijeti u ovu tajnu, čak i kada im je objašnjeno u skladu sa zrelošću njihove duše. Ovaj problem postanka čovjekom je tako zagonetan, pa ipak ga Moja Ljubav nastoji uvijek iznova učiniti razumljivim ljudima, tako da oni mogu (po)vjerovati, ono što trebaju vjerovati da bi postali blaženi. Razlog za Moj postanak čovjekom na Zemlji se prije svega nalazi u Mojoj beskrajnoj Ljubavi. Moja stvorenja više nisu bila u stanju prepoznati vezu od sebe do njihovog Stvoritelja. I stoga Sam Ja Sebe Samoga htio učiniti njima prepoznatljivim (primjetnim, očiglednim, jasnim), da ih potaknem da ponovno uspostave vezu sa Mnom, jer Moja Ljubav vječno čezne za onim što je proizašlo iz Mene. A žudnja mora također postojati sa strane Mojih stvorenja, ako se treba dogoditi sjedinjenje. Moja je Ljubav stoga Sebe Samu željela približiti ljudima, tako da Me oni prepoznaju.... Čovjek je tek jedno djelo stvaranja u najsićušnijoj minijaturi, uspoređeno sa Mojom beskonačno velikom snagom.... on ne bi mogao stati pred Moju puninu snage bez da od nje bude zdrobljen.... Njemu Sam Ja stoga morao doći u za njega najrazumljivijem i najpodnošljivijem obliku, da mu dam mogućnost da stupi u vezu sa Mnom. I stoga Sam Ja došao ljudima kao čovjek.... Moj Duh, koji također kao duhovna iskra drijema u svakom čovjeku, uzeo je u svoj punini prebivalište u ljudskoj formi. Forma je na taj način sakrila Božansko pred njihovim očima, pred kojim nisu mogli opstati ako bi ih ono obasjalo u svoj punini snage.... Moj Duh ispunja beskonačnost.... no On se također može sakriti u najmanjem omotaču (čahuri), jer Moj Duh nije vezan vremenom i prostorom. Moj Duh nije trebao nikakvu čahuru, ali je Sebi dao omotač zbog Mojih stvorenja, koja Me bez omotača (otkrivenog, ogoljenog) nikada nisu bila u stanju podnijeti. U ljudskoj formi Sam tako Sebe doveo ljudima na očigled blizu. Svaka ljudska forma je najprije oživljena kroz Moju duhovnu iskru, kroz Moj Dah, Moj udio koji je na početku utjelovljenja kao čovjek položen u njega, drijema i čeka buđenje. A Moje stvorenje je Božansko, čim ono ovu duhovnu iskru, udio Mene Samoga, probudi kroz Ljubav.... Čovjek Isus je onda kroz Ljubavno djelovanje duhovnu iskru u Sebi doveo u život, iskra se zapalila u jasni plamen, i On je povukao Mene u svoj punini u Svoju vanjsku tjelesnu formu, koja je sada postala Meni Samome boravište. Moj Duh od vječnosti nije vezan vremenom i prostorom, on nije ograničen, on ispunjava cijeli svemir, duhovno kraljevstvo i sva stvorenja (tvorevine), On je posvuda.... posljedično, on također mora moći prebivati u ljudskoj ovojnici (omotaču), ako ovaj omotač dozvoljava Njegovo prebivanje unutra, ukoliko sebe tako oblikuje, da više neće biti progutan od Moje sile i Moje Ljubavi.... Jer ovo pretpostavlja savršenstvo koje nedostaje ljudima, ali koje je Isus postigao na Zemlji. Stoga je čovjek Isus mogao stajati u najužoj vezi sa Mnom bez da prestane postojati, dok je Njegov omotač zaklonio Mene pred onima koji nisu mogli podnijeti Moju blizinu, jer su još bili nesavršeni. Ipak su Me oni mogli vidjeti, ali Me nisu prepoznavali, vidjeli su samo čovjeka Isusa, ali ne Mene u Njemu. Sam Ja sam međutim postao čovjek, Sam Ja sam dao Sebi ljudski omotač, jer Ja Sam doista jesam Stvoritelj svega što je vidljivo. To što sam došao ljudima ima svoj razlog (uzrok) u Mojoj golemoj Ljubavi za njih, budući da su imali potrebu za Mojim prisustvom, da bi iznova pronašli put povratka Meni. Ja sam postao čovjekom i kao čovjek sam poduzeo borbu s Mojim protivnikom, koji je Moja stvorenja želio odgurnuti od Mene, i uzeo im svaku snagu volje da mu se suprotstave.... I tako sam se Ja s njim borio za ljude.... A Moje oružje je bilo Ljubav, koja pobjeđuje sve što joj se suprotstavi.... Ja Sam patio i umro kao čovjek za ljude, iz Ljubavi za njih, da bih pobijedio protivnika, čija snaga nije mogla izdržati ovo oružje, čiju sam moć slomio kroz Ljubav.... (10 Siječanj 1946) Moj silazak na Zemlju je dakle bio odluka borbe između svjetla i tame. Samo svjetlo je predalo Sebe princu tame da razbije njegovu moć nad duhovnim, koje se u slobodnoj volji moralo odlučiti za svjetlo ili za tamu. Moj protivnik međutim, nije dopuštao ovu odluku slobodne volje, nego je prisiljavao duhovno, budući da je zauzimao (zaokupljao, okupirao) oslabljenu volju ljudi, da je on ljude učinio nesposobnima prepoznati Boga, da je on tako, Mene kao Svjetlo od vječnosti, nastojao zadržati udaljenim od njih, kako bi spriječio da se oni odluče za Mene. I stoga sam Ja došao ljudima pomoći. Uzeo sam moć Mojemu protivniku da na ovaj način utječe na ljude oslabljene volje, postavio sam Sebe Osobno na stranu ljudi, i borio se protiv njega kao čovjek.... odnosno, Moja vanjska forma je bila podložena (podvrgnuta) istim zakonima kao i bilo kojeg drugog čovjeka. Ona je morala proći kroz sve kušnje i zemaljske slabosti, ali ona je bila ispunjena (oživljena) Ljubavlju, i snaga Ljubavi je zadržala pobjedu, ona je bila jača od moći onoga koji je bio bez Ljubavi. U čovjeku Isusu sam Ja bio u svoj punini, Moj Duh od vječnosti je uzeo u Njemu prebivalište, no prethodno Se čovjek Isus tako oblikovao, da Ja mogu uzeti Njega za boravište. Moja vanjska forma je sasvim jednako bila Moje djelo, djelo Stvoritelja od vječnosti, ali, također je ova vanjska forma na početku utjelovljenja Njegove duše bila nosilac nezrelih supstanci, koja se kroz volju čovjeka Isusa, kroz Njegovu Ljubav, prethodno morala produhoviti, tako je najprije morala postati posuda za primanje Mene Samoga. Jer Ja, najsavršeniji Duh od vječnosti, mogao Sam uzeti prebivalište jedino u savršenoj posudi.... Ali, onda Sam vidljivo prebivao među ljudima, onda sam Ja Sam hodao na Zemlji u obliku čovjeka; Sam Ja, Duh, Koji vlada beskonačnošću, sišao Sam na Zemlju, očitovao Sam se u formi koja je ljudima bila vidljiva.... Ovo je tajna koja će vam ostati neshvatljiva, unatoč bilo kakvom objašnjenju, ali Ja nju vama nastojim učiniti toliko razumljivom, da vi u Isusu možete Mene Osobno priznati, jer tako, kao što tinjajuća iskrica može narasti da djeluje elementarno kao moćna vatra, tako se duhovna iskra u čovjeku Isusu zapalila do najjasnijeg žara, i sjedinila se sa vječnom vatrom, vječna vatra je sagorjela (konzumirala) sve zemaljsko od čovjeka Isusa i ostalo je samo Božansko u i na Njemu.... To sam bio Ja, veliki Duh od vječnosti, Koji je bio vidljiv ljudima, da im iznova donese znanje od Boga (Božje), Kojem su oni morali stremiti na Zemlji, za Kojeg su se morali odlučiti u slobodnoj volji, i Koji je za njih iznova stekao (kupio) snagu kroz Svoju smrt na križu, koju je čovjek Isus uzeo na Sebe, da izbavi Svoje bližnje.

AMEN

UČLOVEČENJE BOGA....

To, da Sem se na Zemlji nastanil v nekem človeškem ovoju, bo za ljudi ostal nerešljiv problem, vse dokler živijo na Zemlji, ker ne bodo mogli nikoli dojeti, da se je najbolj vzvišen Stvarnik neba in Zemlje lahko zakril v človeškem bitju, v ovoju, kateri pa je glede na to za tega Duha večnosti pomenil omejitev. Ljudje namreč niso bili nikoli sposobni prodreti v to skrivnost, celo ko jim je bilo to pojasnjeno glede na stanje zrelosti njihove duše. Ta problem učlovečenja je tako skrivnosten, pa vendarle si Moja Ljubezen prizadeva, da ga ljudem naredi razumljivega, da oni tako lahko verujejo v to, kar morajo verovati, da bi postali blaženi. Razlog za Moje učlovečenje na Zemlji se nahaja predvsem v Moji neskončni Ljubezni. Moje stvaritve niso bile več sposobne prepoznati veze med njimi in med Stvarnikom. In zato Sem Jaz Samega Sebe želel narediti njim prepoznavnega (opaznega, očitnega, jasnega), da bi jih spodbudil na to, da ponovno vzpostavijo vezo z Mano, ker Moja Ljubezen večno hrepeni po tem, kar je nastalo iz Mene. Da pa bi se zgodilo zedinjenje, mora obstajati hrepenenje tudi s strani Mojih stvaritev. Zato je Moja Ljubezen Sama Sebe želela približati ljudem, da Me oni na ta način lahko prepoznajo.... Človek je v primerjavi z Mojo neskončno veliko močjo le neko delo stvarstva v najbolj drobceni miniaturi.... on ne bi mogel stati pred Mojo polnostjo moči, da pa pri tem ne bi bil zdrobljen (uničen).... Zato Sem moral Jaz k njemu priti v zanj najbolj razumljivi obliki, katero je najlažje za prenašati, da mu dam možnost, da stopi v vezo z Mano. In zato Sem Jaz prišel k ljudem kot človek.... Moj Duh, kateri kot duhovna iskra ravno tako dremlje v vsakem človeku, se je v vsej polnosti nastanil v človeški formi (Kološanom 1:19; 2:9). Forma je na ta način pred njihovimi očmi zakrila Božansko, pred katerim pa ne bi mogli obstati, če bi jih ono obsijalo v svoji polnosti moči.... Moj Duh namreč izpolnjuje neskončnost.... On se ravno tako lahko skrije v najmanjšem ovoju, ker Moj Duh ni vezan na čas in prostor. Moj Duh ni potreboval nikakršnega ovoja, vendar pa si je nadel ovoj zaradi Mojih stvaritev, katere Me brez ovoja niso bile nikoli sposobne prenesti. V človeški formi Sem se na ta način vidno približal ljudem. Vsaka človeška forma je najprej oživljena preko Moje duhovne iskre, preko Mojega Daha, Mojega deleža, kateri je vstavljen vanj na začetku utelešenja kot človeka (Geneza 2:7), dremlje in čaka bujenje. Moja stvaritev pa postane Božanska, čim ona to duhovno iskro, delež Mene Samega prebudi preko Ljubezni.... Človek Jezus je potem preko Ljubezenskega delovanja duhovno iskro v Sebi pripeljal v življenje; iskra se je razplamtela v jasen plamen in On Me je v vsej polnosti pritegnil v Svojo zunanjo telesno formo, katera pa je sedaj postala bivališče za Mene Samega. Moj Duh večnosti namreč ni vezan na čas in prostor; on ni omejen, on izpolnjuje celotno vesolje, duhovno kraljestvo in vse stvaritve. On je povsod.... zato lahko On prebiva tudi v človeškem ovoju, če ta ovoj znotraj dovoljuje Njegovo prebivanje, v kolikor se tako oblikuje, da ne bo več pogoltnjen (uničen) s strani Moje sile in Moje Ljubezni.... To namreč predpostavlja popolnost, katere ljudem primanjkuje in katero je Jezus dosegel na Zemlji. Zato je bil človek Jezus lahko v najtesnejši vezi z Mano, brez da bi prenehal obstajati, medtem ko Me je Njegov ovoj zakril pred tistimi, kateri niso mogli prenesti Moje bližine, ker so bili še nepopolni. Pa vendarle so Me oni lahko videli, čeprav Me niso prepoznavali; videli so namreč samo človeka Jezusa in ne Mene v Njem. Jaz Sam sem postal človek; Jaz Sam sem si nadel človeški ovoj, ker sem Jaz Sam resnično Stvarnik vsega, kar je vidno. To, da Sem prišel k ljudem, ima svoj razlog (vzrok) v Moji ogromni Ljubezni do njih, ker so potrebovali Mojo prisotnost, da bi ponovno našli pot vrnitve k Meni. Jaz Sem postal človek in kot človek Sem začel boj z Mojim nasprotnikom, kateri je Moje stvaritve želel odriniti stran od Mene in jim je vzel vsakršno moč volje, da bi se mu zoperstavili.... In tako Sem se Jaz z njim boril za ljudi.... Moje orožje je bila Ljubezen, katera pa premaga vse, kar se ji zoperstavi.... Jaz Sem kot človek trpel za ljudi iz Ljubezni do njih, da bi premagal nasprotnika, čigar moč ni mogla prenesti tega orožja in čigar moč Sem zlomil z Ljubeznijo.... (10. Januar 1946). Moj prihod na Zemljo je bila torej odločitev za boj med svetlobo in temo. Sama svetloba je Sebe predala princu teme, da bi razbila njegovo moč nad duhovnim, katero se je v svobodni volji moralo odločiti za svetlobo ali pa za temo. Moj nasprotnik pa te odločitve svobodne volje ni dovoljeval, ampak je to duhovno prisiljeval, ker je ugrabljal oslabljeno voljo ljudi, da bi ljudi onesposobil, da bi prepoznali Boga; prizadeval si je namreč, da bi Mene kot Svetlobo večnosti zadržal daleč stran od njih, da bi preprečil, da bi se oni odločili za Mene. In zato Sem Jaz prišel ljudem na pomoč. Mojemu nasprotniku Sem odvzel moč, da bi na ta način lahko vplival na ljudi z oslabljeno voljo; Sam Osebno Sem se postavil na stran ljudi in se kot človek boril proti njemu.... oziroma Moja zunanja forma je bila podrejena enakim zakonom kot pri kateremkoli drugem človeku. Ona je morala iti preko vseh skušnjav in zemeljskih slabosti. Vendar pa je bila ona izpolnjena (oživljena) z Ljubeznijo, in moč Ljubezni je zadržala zmago; ona je bila močnejša od moči tistega, kateri je bil brez Ljubezni. V človeku Jezusu Sem bil v vsej polnosti; Moj Duh večnosti se je nastanil v Njem. Vendar pa se je pred tem človek Jezus tako oblikoval, da Sem se Jaz lahko nastanil v Njem. Moja zunanja forma je bila ravno tako Moje delo – delo Stvarnika večnosti. Čeprav pa je bila ta zunanja forma na začetku utelešenja Njegove duše ravno tako nosilec nezrelih substanc, katera pa so se morala preko volje človeka Jezusa, preko Njegove Ljubezni najprej poduhoviti, tako da je morala najprej postati posoda za prejemanje Mene Samega, ker Sem se Jaz, najpopolnejši Duh večnosti lahko nastanil samo v popolni posodi.... Potem pa Sem vidno prebival med ljudmi. Potem Sem Jaz Sam v obliki človeka hodil na Zemlji; Jaz Sam, Duh, Kateri vlada v neskončnosti, Sem se spustil na Zemljo – manifestiral Sem se v formi, katera je bila vidna ljudem.... To je skrivnost, katera vam bo kljub takšni razlagi ostala nedojemljiva. Čeprav pa si Jaz prizadevam, da bi vam jo naredil toliko razumljivo, da vi v Jezusu lahko priznate Mene Osebno. Namreč, tako kot tleča iskrica lahko zraste, da kot močan ogenj deluje elementarno, tako se je duhovna iskra v človeku Jezusu prižgala do najjasnejšega žarenja in se zedinila z večnim ognjem; večni ogenj je od človeka Jezusa zažgal vse zemeljsko, da je v Njem ostalo samo Božansko.... To pa Sem bil Jaz, veliki Duh večnosti, Kateri je bil ljudem viden, da bi jim ponovno prinesel znanje od Boga, h Kateremu naj bi oni na Zemlji stremeli; za Katerega naj bi se v svobodni volji odločili in Kateri je za njih ponovno dosegel (kupil) moč preko Svoje smrti na Križu, katero je človek Jezus vzel na Sebe, da bi osvobodil (odrešil) Svoje bližnje.

AMEN