• Back

HRAM GOSPODARA....

Gospodarev hram je ljudska duša kad se ona oblikuje u Ljubav tako da se Sam Bog u njoj može nastaniti. I taj hram Bogu je ugodan jer tada čovjek istinski služi Bogu, pošto ga je njegova Ljubav-na aktivnost učinila slugom čovječanstva, a takvu jednu Ljubav Bog nagrađuje Svojom blizinom.... On dolazi u srce onog čovjeka koji ga je uredio kao hram Gospodara. Božje prisustvo je najdivniji poklon za tog čovjeka pa je stoga i (to) srce u kojem On može boraviti počašćeno. Božji hram je nastao tamo gdje Sam Bog čini da zazvuči Njegov glas koji može čuti čovjek u čijem srcu se Bog nastanio.

Čuti Božji glas čovjeka čini najsretnijim stvorenjem na Zemlji te on onda zna da je Bog predobar i svet, da je bezgranična Njegova Ljubav koja je naklonjena čovjeku.... Sam čovjek je postao hramom Gospodara i došlo je do sjedinjenja s Gospodarom.... To je jedno blaženo sjedinjenje, spoj onoga što je nekoć proizišlo iz Boga s njegovim Stvoriteljem, i takav jedan spoj čovjeku mora donijeti najvišu blaženost. A ta blaženost mora biti rezultat života u Ljubavi, jer gdje je Ljubav, tamo je Bog.... a tamo gdje je Bog, tamo je i nezamisliva blaženost.

Kad je čovjek svoje srce uredio kao hram za Gospodara, on je dijete Božje, koje ulazi u sva prava djeteta. Tako da i sa Ocem može razgovarati direktno, može Ga čuti iz najbliže blizine, može čuti Njegov glas, pitati Ga pitanja i žudjeti odgovor, i biti će sretno preko svake mjere što zna da je Gospodar neprestano u njemu. Jer čije srce je Spasitelj izabrao za Svoj hram, taj Njegovu Milost i Ljubav nikad neće izgubiti, jer njega je obuhvatila Božanska Ljubav i Ona ga vječno više ne pušta.

Njegov duh sjedinio se sa Očevim Duhom, tako da više nema propadanja. Ispit zemaljskog života čovjek je položio, definitivno se oslobodio iz vlasti protivnika Boga i iz slobodne volje se odlučio za Boga, Koji sad njegovu voljnost nagrađuje Svojom bezgraničnom Ljubavlju, Svojom prisutnošću, Svojim glasom, koji ovaj sada čuje gdje i kad god ga želi čuti. Pa je tako srce čovjeka postalo hramom, koji u sebi nosi ono najsvetije, Samoga Božanskog Gospodara, Koji je se nastanio u njemu, kao što je obećao....

AMEN

GOSPODARJEV TEMPELJ....

Gospodarjev tempelj je človeška duša, ko se ona oblikuje v Ljubezen tako, da se lahko v njej nastani Sam Bog. In ta tempelj je Bogu prijeten, ker tedaj človek resnično služi Bogu, ker ga je njegova Ljubezen-ska dejavnost oblikovala v služabnika človeštva; neko takšno Ljubezen pa Bog nagradi s Svojo bližino.... On prihaja v srce tistega človeka, kateri ga je uredil kot Gospodarjev tempelj. Božja prisotnost je najlepše darilo za tega človeka, pa je tako počaščeno tudi (to) srce, v katerem On prebiva. Božji tempelj je nastal tam, kjer Sam Bog naredi to, da zveni Njegov glas, katerega lahko sliši človek, v čigar srcu se je nastanil Bog.

Če človek sliši Božji glas, je on zaradi tega najsrečnejša stvaritev na Zemlji; in on ve, da je Bog zelo dober in svet ter da je (On) neskončna Ljubezen, katera je človeku naklonjena.... Sam človek je postal Božji tempelj in zgodilo se je zedinjenje z Gospodarjem.... To je neko blaženo zedinjenje (združenje), spajanje tega, kar je nekoč nastalo iz Boga, z njegovim Stvarnikom; in neko takšno spajanje mora človeku prinesti največjo blaženost. Ta blaženost pa mora biti rezultat (posledica) življenja v Ljubezni; namreč tam, kjer je Ljubezen, tam je Bog.... kjer pa je Bog, tam je tudi nezamisljiva blaženost.

Ko je človek svoje srce uredil kot tempelj za Gospodarja, je on Božji otrok, ki ima vse otrokove pravice. Tako da se lahko tudi z Očetom direktno pogovarja, lahko Ga sliši v najtesnejši bližini, lahko sliši Njegov glas, Ga vpraša vprašanja in hrepeni po odgovoru; in srečen bo preko vsake mere, ker ve, da se je v njem nastanil Gospodar. Ker čigar srce je Odrešenik (Jezus Kristus) izbral za Svoj tempelj, ta ne bo nikoli izgubil Njegove milosti in Ljubezni, ker ga je zajela Božanska Ljubezen, katera ga nikoli več ne izpusti.

Njegov duh se je zedinil z Očetovim Duhom tako, da ni več propadanja. Človek je opravil izpit zemeljskega življenja. Definitivno se je oslobodil izpod oblasti Božjega nasprotnika (Satana) in se v svobodni volji odločil za Boga, Kateri pa sedaj njegovo voljnost nagrajuje s Svojo neskončno Ljubeznijo, s Svojo prisotnostjo, s Svojim glasom, katerega on sedaj sliši kjerkoli in kadarkoli to želi. In tako je človekovo srce postalo tempelj, katero v sebi nosi tisto najsvetejše: Samega Božanskega Gospodarja, Kateri se je nastanil v njem, kakor je to obljubil....

AMEN