• Back

POSUDA ZA PRIMANJE.... ORGANSKI UDOVI....SVRHA SRCA....

Vidite, to je kao veliko more svjetlosti koje treba preplaviti čovječanstvo. Zasigurno mogu proći stotine godina dok se ne uspije dogoditi konačno prosvjetljenje čovječanstva, no ako Gospod boravi među vama, Njegovoj Volji sve je moguće, i posude za primanje i pohranjivanje svjetla..... Istine i Spoznaje..... postavljene su na baš puno mjesta..... Ima li jedan od vas ljudi čežnju da bude u dubokoj Ljubavi spojen sa svojim Spasiteljem, onda se on kao takav itekako može upotrijebiti kao posuda za prihvaćanje, i podređuje li on onda neprestano svoju volju Božjoj Volji, tad on odlučno postupa samo onako kako mu biva naloženo.

Štoviše, Gospod treba puno takvih voljnih radnika u Njegovom vinogradu..... Gdje god je prisutna samo prava pobožnost, koja ima izvorište u srcu i u Ljubavi, tamo djeluje Gospod i uvijek je blizu. Tako je veza između neba i zemlje neprestana i isto tako očigledna, da je svatko prepoznaje samo ako je želi prepoznati i želi pokušati gledati očima srca, a ne tjelesnim očima, koje su neprestano više usmjerene na materijalno, koje suštinu Božanstva i Njegovo djelovanje teško prepoznaju. No onda je uvijek do njih samih. Svaki organski ud ima svoju svrhu..... izvodi onu funkciju koja mu je bila dodijeljena po Volji Stvoritelja.

Tako da i srce isto ima za ispuniti njemu dodijeljeno određenje..... U sebe (za)primiti sve duhovno, Božanski istinito..... i tako ostati u neprestanoj vezi s najvišim Bićem, vječnim Božanstvom..... Sve druge funkcije ljudskog tijela imaju samo svrhu da budu korisne tjelesnom životu, ali srce s njegovom pravom djelatnošću privodi ka vječnosti..... čovjeku stvara vječne vrijednosti tako što zaprima i njeguje sve duhovno i time je nositelj svake duhovne misli, koja tek čovjeku uopće i predstavlja pravi život i ona mu tek jamči daljnji duhovni razvoj.

Kad ljudsko srce ne bi bila posuda za primanje svega Božanskoga, gdje bi se onda za vas ljude trebao tražiti smisao života?..... Dolazili bi i odlazili sa ove Zemlje poput mašinski napravljenih proizvoda na Zemlji..... Onda, čim je tijelo prešlo u fazu razgradnje, vaš boravak na njoj zasigurno ne bi imao nikakav daljnji smisao osim neprestanog gnojenja zemlje. No mora vam biti očigledna besmislenost takvog jednog zemaljskog života u smislu Stvaranja..... Ili vjerujete da Božanski Tvorac nije mudrije izveo Svoj plan Stvaranja ..... Nego stvorio bića, koja se nakon kratkog zemaljskog vremena rasplinjuju u ništa..... O kako ste duhovno siroti vi koji ste si prisvojili to krivo uvjerenje.....

Vaša spoznaja će jednog dana biti gorka, jer nikada vam na Zemlji ne može postati vidljiva sveta Volja Stvoritelja, ako sami sebe ne smatrate onim što jeste..... Djeca koja su proizišla od Oca, i na Zemlji trebaju postići stanje da se mogu opet vratiti k Ocu, za vječno..... te na Zemlji imaju jedan jedini zadatak..... postati slični Bogu, kako bi za vječno bili sjedinjeni s Duhom Oca.

Na takvim problemima lomi se razum ljudi, i pošto to jedno ne može dokučiti, onda odbacuje sve, i u svom postojanju ne vidi ništa više do slučajnosti, koja je zaslužna za njegovo zemaljsko postojanje..... Kad bi znao put tijela koji je njegova duša već prije toga prešla i kad bi mogao retrospektivno unutarnje proživjeti sve te stadije, svrha njegovog života bila bi mu očitija..... No tada bi mu zemaljski život stajao pod određenom prisilom ili mu prilikom pune spoznaje njegovog zadatka ne bi bio od tolike vrijednosti.....

Čovjek treba vjerovati ono što ne zna..... Njegov duh se treba razvijati u savršenstvo..... Treba pronaći sam sebe u Ljubavi prema Gospodu i Stvoritelju..... Stoga će se moći osjećati počašćenim izvanrednom milošću Božjom onaj čovjek kojemu pođe za rukom iz samog sebe..... osobnim poticajem..... (od)riješiti se zemaljskog..... Njegov život biti će u skladu sa svrhom. Beskrajno je mudriji onaj koji već za kratkog zemaljskog vremena traži vezu sa Spasiteljem..... On je spoznao svoje određenje, pošto mu je Sâm Gospod spustio svjetlo u srce, kako bi sad u tom svjetlu spoznaje živio na Zemlji, što donosi blagoslov i što je korisno za Vječnost.....

AMEN

La finalidad del corazón

Nunca os podrá ser manifiesta en la Tierra la santa Voluntad del Creador, si vosotros mismos no os tenéis por lo que sois: hijos que han salido del Padre y que deben alcanzar en la Tierra un estado que les permita volver a Él para siempre. Hijos que no tienen más que un solo deber en la Tierra: volverse semejantes a Dios para unirse eternamente con el Espíritu divino del Padre. La inteligencia humana fracasa ante un tal problema; pues cuando no puede comprender un solo detalle, enseguida rechaza todo el conjunto. Y considera su propia existencia como resultado de una casualidad a la cual debe la vida. Si tuviera la menor idea del camino de carne que ya ha andado su alma, y si con su visión interna pudiera resumir retrospectivamente todos los diferentes estados por los que ha pasado, ¡la finalidad de su vida le resultaría más clara! ¿Pero que pasaría si realmente lo supiera? Pues que su voluntad, que debiera ser absolutamente libre, se vería influida, por lo que las medidas que adoptase no tendrían el mismo valor. Para que el espíritu pueda volverse cada vez más puro en su camino de desarrollo, el hombre debe creer con fe todo lo que no ve. El hombre debe integrarse en el círculo de Amor del Señor y Creador. Quien consiga librarse de lo mundano por sí mismo, con su propio esfuerzo y su libre albedrío, podrá disfrutar de la mayor Gracia de Dios, y vivirá su vida conforme a su finalidad. De modo que muy sabio es aquel que durante su corto periodo de vida en la Tierra ya busca la unión con su Salvador. Ha conocido su objetivo porque el Señor mismo le ha iluminado. Por lo que ahora camina en la Tierra en esta Luz del entendimiento, un camino lleno de bendición para toda la eternidad.

Amén.