• Volver

Continuación - Alusiones

Pero ahora obran diferentes poderes en el corazón humano: lo bueno lucha contra lo malo y, demasiado frecuentemente, lo malo ejerce un gran poder sobre el hombre. Si las circunstancias externas no le obligan a solicitar la ayuda del Señor a través de una oración fervorosa, acepta muy fácilmente lo que le aleja de Él. Con ello cada vez se debilita más la fuerza con la que el hombre podría resistir las tentaciones del maligno, y aumenta en la misma medida el poder del seductor, su influencia en el alma humana. Aquel que poco tiene que luchar por su existencia, olvida la oración con demasiada facilidad; estos desgraciados, poco a poco, endurecen por completo sus corazones contra las buenas influencias de los seres espirituales puestas a su disposición para protegerles. Por eso nuestra advertencia es: ¡Absteneos del mundo y de los placeres mundanos, porque sólo así aumenta la fuerza necesaria para luchar por la salvación del alma! Todos los beneficiados con bienes mundanos, están apegados a su deseo de placeres y, precisamente en ello, acecha el gran peligro, porque cuanto más se dediquen al mundo, tanto más se alejarán del mundo espiritual; y si alguna vez se les advierte que el verdadero sentido de la vida es totalmente distinto, entonces procurarán silenciar con más placeres mundanos todavía esas ideas que hubieran podido llevarlos al buen camino.

Amén.

UPUTE.... (nastavak na br. 191)

No, različite sile djeluju u ljudskom srcu, dobro se bori protiv zla, i vrlo često zlo ima veliku moć nad čovjekom...... Čovjek puno lakše prihvaća ono što ga od Gospoda udaljava kad ga vanjski životni uvjeti ne potiču na to da si intimnom molitvom od Gospoda zatraži pomoć. Tako da snaga, putem koje bi se čovjek iskušavanju zloga mogao oduprijeti, biva sve slabija, a snaga i utjecaj ‘kušača’ sve veći. Molitvu vrlo često zaboravi čovjek čiji život je lak..... Ti siromasi vremenom potpuno otvrdnu srce za dobre utjecaje duhovnih bića koja su im dodijeljena za zaštitu. Stoga je naša najhitnija uputa ta da se treba odreći svijeta i zemaljskih veselja, jer tek tada se umnožava snaga za djelovanje za spasenje duše. Svima koji su blagoslovljeni zemaljskim dobrima, urođen je nagon za uživanjem, i tu se nalazi velika opasnost, jer što više pažnje poklanjaju svijetu, toliko se više udaljavaju od duhovnog svijeta..... I kad im se skrene pažnja na to da je stvarni smisao života jedan drugi, oni samo udvostruče svoja nastojanja da takve misli koje ih navode na ispravan put, zemaljskim užicima zaguše. Žive kao da im nikad neće doći kraj.... No svakome je (bilo) upućeno dovoljno uputa, i pogledajte sudbinu..... iznenadni odlazak nekih vaših (manje ili više) bližnjih.... koliko bi nužno bilo upoznati se s mislima o onostranom. Svima će kucnuti taj čas, prije ili kasnije; i dugo proživljeni život, bez shvaćenog smisla života, neizrecivo je bolan..... Stoga je napor oko tih duša duplo teži, ali je i vrijedan priznanja (časti)..... Takvu jednu dušu iščupati iz vlasti protivnika zahtjeva puno Ljubavi, strpljenja i predanosti. Onaj kome je pružena mogućnost da na takva srca utječe, to ne treba propustiti..... Pošto je na Zemlji potrebno beskrajno puno pomoći, jer se razmišljanje tih siromaha sve zaslijepljenije okreće od duhovnih stvari.

Primanje ti (sad) predstavlja poteškoće, u pravo vrijeme dat ćemo ti još više.