• Back

NEPOGREŠIVOST POGLAVARA RIMSKE CRKVE

Svaka religijska doktrina treba biti pažljivo pregledana/ispitana prije nego je prihvaćena/uvažena. Bog to zahtjeva od vas sa ciljem da bi smanjio utjecaj neprijatelja/protivnika [[= Sotone]], jer onda ćete vi sami također shvatiti na koji način on djeluje. Njegov cilj je prodrijeti sa netočnostima u Božansku istinu, ali ljudsko biće toga zasigurno može postati svjesno ako najozbiljnije ispita/pregleda što mu je ponuđeno sa željom da prihvati jedino Božansko, istinu. Protivnik koristi ljudsku volju, to jest, on utječe na ljude da proizvoljno nadodaju druga učenja Božanskom učenju i predaju ih dalje kao Bogom-dana učenja. Ali ljudsko djelo(vanje) nije bez greške i posljedično tome je čisto Božansko učenje također iskvareno, i čak još više što ljudi manje pomno istražuju/provjeravaju i sami razmišljaju. I još jednom je protivnikovo djelo da ljudske doktrine inherentno spriječavaju njihovo pomno istraživanje/provjeravanje i kontemplaciju.... da se od ljudi prema tome zahtjeva bezuvjetno prihvatiti svaku religijsku doktrinu a njezino pomno ispitivanje je predstavljeno kao pogrešno. Ovo zaista uvelike potpomaže/ohrabruje aktivnost princa laži.

Ali Bog od ljudi zahtjeva da imaju živu vjeru, to jest, vjeru srca, vjeru koja sa potpunim uvjerenjem potvrđuje ono što je podučena. Svatko tko ozbiljno razmišlja o tome će biti u stanju potvrditi svaku Božansku istinu sa cijelim svojim srcem, međutim, on nikad neće biti u stanju prihvatiti Sotonino djelo(vanje). On će ga uskoro prepoznati kao ljudsko djelo, i, otkrivši kako je bezvrijedno, odbacit će ga sa lakoćom. Ispitajte sve i zadržite najbolje [[1 Solunjanima 5:21]].... A pošto pomno ispitivanje/pregledavanje neminovno mora za sobom povlačiti prepoznavanje i odbacivanje svake greške/zablude, protivnik je znao kako spriječiti ispitivanje religijske dogme uspostavljajući učenje čija je namjera bila eliminirati ljudsko razmišljanje i koje je time rezultiralo u vrlo ružnim posljedicama....

Ovo se odnosi na učenje od nepogrešivosti poglavara ckrve, koje prividno oslobađa ljudsko biće svake odgovornosti a ipak ga vodi u duboki duhovni mrak ako je prihvaćeno i smatrano za Božansku istinu. Jer svako zavodeće/obmanjujuće učenje bi onda moglo biti nadodano kao Božanska istina bez dozvoljavanja kriticizma ili odbacivanja. I tako su vrata bila otvorena za svaku grešku/zabludu.... njiva je bila dostupna djelovanju neprijatelja na kojoj je on mogao naširoko posijati svoje sjeme....

Infalibilidad de la Cabeza de la Iglesia....

Toda doctrina de fe debe ser probada antes de ser aceptada. Dios se los exige a ustedes para debilitar la obra del adversario de Dios, pues entonces ustedes mismos también reconocerán cuál es su obra. Su empeño es sembrar la verdad divina con errores, pero el ser humano puede reconocerlo muy bien si, en su deseo de aceptar sólo lo que es divino y verdadero, examina seriamente lo que se le ofrece. El adversario utiliza la voluntad humana, es decir, influye en el ser humano para que añada arbitrariamente enseñanzas a la enseñanza divina y las difunda como dadas por Dios. La obra humana no está exenta de errores, y va deformando la pura enseñanza divina, tanto mas cuanto menos la examinen y reflexionen sobre ellas las personas. Y de nuevo, es obra del adversario que las enseñanzas humanas prohíban a la gente examinarlas y reflexionar sobre ellas.... que, por lo tanto, se exija a la gente que acepte incondicionalmente toda doctrina religiosa y que examinarla se considere un error. Y así se favorece extraordinariamente la actividad del que es el príncipe de la mentira. Pero Dios exige de los hombres una fe viva, es decir, una fe del corazón, una fe que afirme con plena convicción lo que se le enseña. Una persona que piense seriamente en ello también podrá afirmar cada verdad divina con plena convicción, pero nunca podrá aceptar la obra de Satanás. Pronto reconocerá que es obra del hombre y, por tanto, podrá renunciar a ella fácilmente porque la reconoce como inútil. Pruebe todo y guarde lo mejor.... Y como la comprobación debe conducir inevitablemente al reconocimiento y al rechazo de todo error, el adversario supo impedir la comprobación de las doctrinas religiosas estableciendo una doctrina que pretendía eliminar el pensamiento humano y que, por tanto, tenía muy malas consecuencias.... Se trata de la doctrina de la infalibilidad de la cabeza de la iglesia, que aparentemente exime al ser humano de toda responsabilidad, pero que le conduce a la más profunda oscuridad espiritual si se reconoce y valora como verdad divina. Porque cualquier enseñanza errónea podría entonces ser añadida como verdad divina sin que se permita objetarla o rechazarla. Y así se abrió la puerta a todo error.... se había habilitado un campo para la actividad del adversario en el que este podía dispersar ampliamente su semilla....