• Retour

Foi et confiance dans l'Aide de Dieu - Fin des souffrances

Quoi que ce soit que vous apporte la vie terrestre, n'oubliez jamais Celui Qui est votre Père de toute Éternité, Qui vous aime intimement, parce que vous êtes Ses fils et donc Il veut vous aider, pour que vous arriviez à la béatitude éternelle. Combien incomparablement béatifiante doit être pour vous la pensée que vous êtes toujours pourvus de cet Amour, que l'Œil de Dieu veille sur vous et que Son Bras vous protège de toute violence ennemie. Et si vous êtes pleinement croyants et que vous Lui confiez toutes vos souffrances, Il les enlève de vous et Il vous guide à travers chaque danger ; parce que Son Amour ne veut pas que vous souffriez. Mais si vous n’atteignez pas votre but par d’autres voies, alors Il utilisera le dernier moyen, la souffrance, pour vous aider. Parce qu'une vie de bonheur et de joie sur la Terre signifie pour vous la ruine spirituelle. Mais quoi qu’il arrive, la foi dans Son Aide bannit tout malheur qui veut s'approcher de vous depuis l'extérieur. Vous pouvez regarder sans peur face à face chaque épreuve si vous êtes croyants, du fait que l'adversaire ne peut pas mette à l’épreuve un homme profondément croyant. Par conséquent pour lui aucune souffrance n’est plus utile, et ainsi elle lui sera enlevée s'il prie intimement pour cela. Et Dieu connait toutes les misères des hommes, Dieu connait la maturité de chaque âme, Il connait sa souffrance terrestre et enverra une Aide active, si elle est nécessaire. Vous devez seulement toujours établir le contact avec Lui, vous devez chercher le contact avec Lui dans la prière, alors vous sentirez la Force de la prière. La paix intérieure vous sera accordée, et alors remettez avec confiance votre souffrance terrestre au Père dans le Ciel, et toute souffrance sera transmutée en joies, parce que votre foi vous aura aidé. Le Père connaît toutes les préoccupations de Ses fils. Mais Il veut aussi que les fils Lui demandent Son Aide, Il veut qu'ils se réfugient en Lui dans toute misère, pour pouvoir ensuite tourner tout Son Amour à ces fils, pour qu'ils Le reconnaissent, pour qu'ils arrivent à Lui, et alors Il donne dans une très grande mesure Son Aide à ceux qui croient en Lui, qui L'aiment et qui, pleins de foi dans Son Amour infini, attendent Son Aide pleins de confiance.

Amen

BESPOMOĆNOST U ONOSTRANOM.... ZAKON

Ako duša ne primi snagu, ostat će neaktivna. Ovo inertno stanje se može poboljšati jedino djelima ljubavi koje je duša nevoljna/nespremna vršiti kada sebe nađe u ovom bespomoćnom stanju u onostranom. Međutim, na Zemlji se ova voljnost može stimulirati Božjom Riječju. Ljudskom se biću može ukazati da su za njega djela ljubavi blagoslov, i on onda Božju Riječ može primiti k srcu [[ili ‘u srce’]], može reflektirati o njoj i dobrovoljno odlučiti djelovati na dobrodušan način, pošto mu na Zemlji ne nedostaje snage činiti ono što želi činiti. Onda će duša primiti duhovnu snagu i unaprijediti svoj razvoj. Ali drugačije je u onostranom gdje bespomoćna duša ne može učiniti ništa doli željeti.... A da li će ili ne biće primiti snagu zavisi o njegovoj volji. Tako je duša u onostranom zavisna o pomoći više zrelijih bića, dok ljudsko biće na Zemlji može koristiti svoju volju bez pomoći duhovnih bića. Prema tome ljudsko biće ne bi trebalo ostati nezainteresirano/indiferentno spram toga da li će ostvariti svoj cilj na Zemlji u pogrešnom uvjerenju kako može ispraviti svoje zanemarivanje zemaljskog razvoja u onostranom. To je varljiva nada koju će gorko zažaliti jednog dana, iako stanje u onostranom nije u potpunosti beznadežno. Duša mora pretrpjeti užasnu patnju koju može sa lakoćom izbjeći time što najozbiljnije stremi uzdignuti se dok je još na Zemlji. Stanje bespomoćnosti je nešto strašno nesretno, to je stanje koje duša ne može popraviti kako hoće, radije, zavisna je o ljubavi drugih bića. A ta ljubav, koja korespondira sa njezinom vlastitom ljubavlju spram drugih duša koje pate, se ponekad sa poteškoćom percipira od strane duše.

Tako bezosjećajna/bezdušna duša može provesti vječnosti u svojem bespomoćnom stanju bez da joj priđe brižno biće ako ustraje u svojoj sebičnoj ljubavi, ako se jedino brine za sebe i svoju sudbinu bez suosjećanja za sudbinu drugih duša. U skladu sa Božanskim zakonom ona ne može primiti ono što nije voljna dati drugim dušama, a njezina sebična ljubav spriječava da joj svjetlosna bića pristupe i donesu olakšanje. A pošto je nevoljna davati ili sebi pomoći njoj se također ne može ništa ni dati niti joj se može pomoći. Najgore od svega, njoj ne može biti dana Božja Riječ koja bi mogla otkloniti dušino duhovno sljepilo pošto je Božja Riječ svjetlo, a kao rezultat njezine neljubaznosti duša je i dalje nesposobna prihvatiti svjetlo. Na Zemlji je, međutim, Riječ Božja ponuđena čak neljubaznim ljudima, jer to je Božja Milost spram izgubljenih duša na Zemlji koji ju mogu prihvatiti ili odbiti sukladno njihovoj volji.... Dok je biće u onostranom dotaknuto od strane Božje milosti jedino u onoj mjeri koliko je slobodno željeti i stimulirati blagonaklone misli u sebi, nakon čega će ono također primiti snagu. Ipak mnoga je duša toliko otvrdnula da ne može imati blagonaklone misli, i onda je to jedna nepodnošljiva situacija koju sama nije sposobna dokončati.

Ove su duše međutim okružene sa su-patnicima koji mogu zapaliti njihovu ljubav, i na taj način oni mogu poboljšati njihovu situaciju bilo kada ako sebi dozvole voljeti.... jer čak i najmanja odluka kako će pomoći njihovim su-patnicima će im dati snagu. Čim primjete ovaj upliv snage oni još više postanu korisni/predusretljivi, i ova volja za pomaganjem drugim dušama rezultira u unutarnjoj sreći, i onda su oni prevladali bespomoćno stanje, stanje potpune inertnosti. Od ove točke nadalje oni također mogu primiti Božju Riječ, to jest, svjetlosna bića podučitelji im mogu prići i otkriti Božje zakone i zašto se oni trebaju poštivati/ispunjavati. Zatim trebaju započeti poduke svjetlosnih bića tako da neobaviještene duše mogu primiti svjetlo i snagu, to jest, znanje koje onda mogu predati dalje sa ljubavnom brižnošću da bi poboljšali sudbinu patničkih duša. Ali takve bespomoćne duše su mogle ostati bez pomoći vječnostima, i ovo bi se stanje moglo sa lakoćom izbjeći ako bi ljudsko biće na najbolji način iskoristilo svoje prilike na Zemlji sa ciljem da u onostrano uđe sa zrelošću koja će mu dati svjetlost i snagu i omogućiti mu da bude blaženo aktivno u duhovnom kraljevstvu.

AMEN