• Volver

Camino de vida predeterminado dependiendo de la voluntad....

El camino de la vida del hombre corresponde al estado de madurez del alma cuando está encarnado en la Tierra, es decir, la vida en la tierra le está marcado por Dios de tal manera que el alma tiene la mejor oportunidad de desarrollarse hacia arriba. Si una persona se preocupa por su alma, aprovecha cada oportunidad y logra su objetivo en la tierra; se conforma a la Deidad eterna a través de un estilo de vida conforme a la voluntad de Dios. Pero también puede dejar pasar todas las oportunidades sin aprovecharlas, lo que significa un estancamiento espiritual, un retraso en su desarrollo.

Y esta deficiencia ahora debe ser compensada de nuevo, y por eso la vida a menudo le impone grandes exigencias que exigen todas sus fuerzas si quiere afrontarlas. En cierto sentido, se le ofrece nuevamente la oportunidad de practicar la caridad, pidiéndole que haga cosas que requieren toda su voluntad, pero que presuponen servir a la caridad. Si cumple con estos requisitos, debe dejar que su voluntad se active y trabaje por el bien de sus semejantes. Y tal actividad puede traer madurez al alma porque tiene la caridad como fuerza impulsora y este es el medio más eficaz para alcanzar la madurez del alma.

Si una persona se dedica activamente al servicio del amor al prójimo desde su juventud, aprovecha cada oportunidad que se le presenta para el desarrollo espiritual, porque entonces también reconoce brillante y claramente el significado y el propósito de su existencia en la tierra. Sin embargo, si es tibio y perezoso su corazón está petrificado por el sufrimiento de sus semejantes, entonces deja pasar toda oportunidad de desarrollo, piensa sólo en sí mismo e ignora la miseria de sus semejantes. Ahora vive en total ignorancia de las necesidades reales de su tarea terrenal y, por lo tanto, no lucha conscientemente por alcanzar las alturas.

Incluso antes de encarnarse como ser humano, el alma puede haber sumamente dispuesta, y esta voluntad le valdrá ahora un camino en la tierra que puede traerle a altísimo progreso espiritual, porque correspondiente a su voluntad Dios también le da la oportunidad de dejarle actuar. La vida, por tanto, le resultará relativamente fácil en la medida en que su alma no ofrezca asistencia alguna, sino que voluntariamente y esforzándose por cumplir los mandamientos de Dios, porque la fuerza le llegará gracias a su voluntad. Porque es el poder del amor el que guía cada acto de amor. Pero un alma dispuesta no resiste a hacer obras de amor porque el amor mismo vive en ella y porque el amor en el corazón estimula constantemente la actividad amorosa. Y es por eso que se le dan abundantes oportunidades, sin importar cómo las aproveche.

Cuanto menos resistencia ofrece una persona a la presión interior, más rápido madura el alma, porque entonces es continuamente estimulada a trabajar en el amor, y así el alma se transforma lentamente en amor, cumple su tarea en la tierra y cada experiencia contribuye a su desarrollo mayor. Porque dependiendo de su voluntad, la vida en la tierra está predeterminada para el alma, que ahora puede completar con gran éxito.... que alcanza la madurez del alma en la tierra, lo que le permite entrar en el reino de la luz inmediatamente después de su muerte....

amén

KURS ŽIVOTA PREDODREĐEN ZAVISNO O VOLJI....

Kurs života ljudskog bića korespondira sa stanjem duševne zrelosti u vrijeme njezina utjelovljenja na Zemlji, što znači, Bog je tako skicirao njegov život da on dušu osigurava sa najboljim mogućnostima za viši razvitak. Ako ljudsko biće ima iskren interes za svoju dušu [[u smislu, ‘ako je to ono što mu leži na srcu’]] on će doista iskoristiti svaku mogućnost i postići svoj cilj dok je još na Zemlji, on ćesebe prilagoditi vječnom Božanstvu tako što će živjeti život u skladu sa Božjom voljom. Ali on također može dopustiti da ga sve prilike mimoiđu bez da ih iskoristi, a to predstavlja duhovni zastoj, manu/deficit/pogrešku u njegovu razvoju. I ovaj će nedostatak opet biti balansiran, prema tome život često pred njega postavlja velike zahtjeve koji zahtjevaju svu njegovu snagu ako ih želi ispuniti. Njemu je učinkovito/korisno ponuđena druga mogućnost prakticiranja ljubavi spram bližnjega utoliko što se od njega očekuje nešto što zahtjeva svu njegovu volju ali što pretpostavlja pomažuću ljubav spram bližnjega. Ako on živi u skladu sa ovim zahtjevima on mora aktivirati svoju volju i djelovati za dobrobit njegovih bližnjih ljudskih bića. I ova aktivnost može voditi do duševne zrelosti, budući je njezina pokretačka sila ljubav spram bližnjega a ova je najučinkovitije sredstvo za postizavanje zrelosti duše. Ako ljudsko biće prakticira ljubav spram bližnjega od ranog doba, on će iskoristiti svaku mogućnost koja mu je ponuđena za njegovo duhovno napredovanje, jer onda će on također bistro i jasno prepoznati značenje i svrhu njegovog zemaljskog postojanja.

Ako je on, međutim, mlaka srca i trom i ako je njegovo srce otvrdnulo spram patnje njegovih bližnjih ljudskih bića, onda će on također pustiti da ga mimoiđe svaka mogućnost za razvoj, on će jedino misliti o sebi i ignorirati nevolju njegovih bližnjih ljudskih bića, onda će on također živjeti u potpunom neznanju o svojem stvarnom zadatku na Zemlji i prema tome neće svjesno stremiti ka usponu. Moguće je da je duša, prije njezina utjelovljenja kao ljudsko biće, već bila iznimno dobrovoljna/orna/spremna, i ta je dobrovoljnost/spremnost vodila do njezina zemaljskog života u kojem ona može postići vrlo visok duhovni stupanj, jer u skladu sa njezinom voljom Bog joj omogućava priliku da postane aktivna. Tako će ljudskom biću život biti relativno lagan utoliko što njegova duša neće pružiti otpor već će dobrovoljno stremiti ispuniti zapovijedi Božje budući ona prima snagu kao rezultat svoje dobrovoljnosti. Jer snaga ljubavi je ona koja opet rezultira u aktivnosti ljubavi. Voljna duša se ne opire vršenju [[ili ‘ne odbija vršiti’]] djela ljubavi budući u njoj prebiva ljubav i pošto će srce ispunjeno ljubavlju neprestano stimulirati ljubav-nu aktivnost. I prema tome njemu će biti ponuđeno obilje mogućnosti, bez obzira kako ih on koristi. Što se manje osoba opire njegovim unutarnjim nukanjima/urgiranjima to će skorije duša sazrijeti, jer onda će ona neprestano biti vođena/poticana vršiti djela ljubavi, i na taj se način duša postepeno mijenja u ljubav, ona ispunjava svoj zadatak na Zemlji, i svako iskustvo doprinosi njezinom višem razvoju. Jer zemaljski život duše je predodređen zavisno o njezinoj volji, kojeg ona prema tome može proći sa velikim uspjehom.... tako da će postići zrelost na Zemlji koja joj omogućava ući u kraljevstvo svjetla smjesta nakon njezine fizičke smrti.

AMEN